Važila je za NAJLEPŠU DEVOJKU SVETA, mnogi su je OBOŽAVALI, a kada je preminula u 26. godini NIKO nije došao na sahranu

Đija Karandži je u svet modelinga uplovila sasvim nenadano, kada ju je kao tinejdžerku u diskoteci primetio fotograf i frizer Mauris Tanebaum.

- Video sam je, i nisam mogao da se odvojim od nje, dok je ne fotografišem. Ona je bila fascinirana idejom da pozira. Videla se ta sirova, netaknuta lepota - pričao je kasnije.

On je fotografije poslao jednoj od najboljih tadašnjih modnih agencija na čijem je čelu blistala Vilhemina Kuper, koja se zaljubila u Điju na prvi pogled, opraštajući joj nedostatak visine i veliku netipičnost.

U svetu bledolikih, glamuroznih plavuša Đija se istakla kao brineta, tamne kože i očiju, uvek nenašminkana u odeći za svaki dan – džinsu, patikama, kožnim jaknama, vojničkim pantalonama, beloj košulji, svojeglava, tako drugačija, samo svoja, sa večitim stavom “Hej, ovo sam ja, uzmi ili ostavi”.

Vrtoglavi uspeh

Đijina specifičnost nije imala granice – ona je otvoreno priznala i svoju homoseksualnu opredeljenost, što nije bilo čudno u svetu koji ju je okruživao, ali manekenke nisu imale luksuz da se time ponose, s obzirom da su predstavljale prestižne agencije.

Uprkos ovoj kontroverzi, zanosna figura, božanstveno lice i redak talenat da koketira sa aparatom prokrčili su joj put ka vrtoglavom uspehu, obezbedivši brojne naslovne strane, provokativne editorijale i saradnju sa najuticajnijim svetskim fotografima.

- U karijeri sam sreo tri modela od kojih mi je zastao dah. Đija je bila poslednja! - istakao je kasnije Frančesko Skavulo, jedan od fotografa, kasnije i njen blizak prijatelj.

Posle samo godinu dana provedenih u Njujorku postala je najtraženiji model, inkasiravši 100 hiljada dolara, posećujući najelitnije klubove, i uvrstivši se u sam krem društva, pod ruku sa rok zvezdama, glumcima i TV licima.

Ipak, Đijina stvarnost imala je i drugu stranu medalje...

Sama u svetu koji proždire

Mlada i sama u svetu koji proždire, večito je tragala za ljubavlju i prihvatanjem, a u lice ju je “šamarala” realnost – povratak u prazan stan u kome nema nikoga ko bi je zagrlio.

Đija nikada nije krila svoju usamljenost.

– Novac me ne interesuje. Imam sve što sam ikada želela, ali došla sam do tačke da se pitam “Šta će mi, dođavola, to?”. Ja hoću više, hoću sreću, ljubav, hoću da imam nekog ko bi brinuo o meni – govorila je.

Spas je potražila u porodici, mesecima moleći brata i majku da joj se pridruže, što oni, nesvesni ozbiljnosti situacije, nisu prihvatili. Đijina želja da ima nekog pored sebe išla je dotle da bi u prilikama kada se majka rastajala od nje, vrištala, puzala i preklinjala da ostane.

Na kraju, da bi pobegla od strašne samoće okrenula se alkoholu, pilulama i opijatima, što je jednom za svagda promenilo tok njenog života!

Tragedija “najlepše”

Ubrzo, učinilo joj se da joj se dugo očekivana sreća u ljubavi konačno osmehnula. Đija započinje strastvenu, divlju i burnu romansu sa šminkerkom Sendi Linter, ali je ova brzo napušta, nespremna na osudu javnosti i rizik od rušenja karijere.

Upravo u to vreme, skrhana i slomljenog srca, Đija saznaje da je njena zaštitnica, poslodavka i “druga majka” Vilhemina, umrla od raka pluća. Izgubljena, bez prave osobe da je podrži i usmeri, ona još više tone u narkomaniju, polako postajući potpuno zavisna od heroina.

Mada je okolina znala da koristi četiri kesice heroina dnevno, što je smrtonosna količina, niko joj nije priskočio u pomoć. To ju je koštalo karijere – postala je neprofesionalna i konfliktna, kasnila je na snimanja… Njena popularnost nije jenjavala, i dalje je bila jedna od najtraženijih modela, jer su svi znali da su njene fotografije legenadarne i tako posebne – jednostavno, sve su “prodavale”.

Godine drogiranja ostavile su traga – Điju smenjuju poletnije, mlađe i zdravije manekenke, i ona je polako shvatila da nešto mora da promeni. Tada se javila u kliniku za odvikavanje.

Uporedo, pokušala je da obnovi karijeru. I tu je pronašla prijatelja. Fotograf Skavulo pomogao joj je, doslovce joj poklanjajući naslovnu stranu “Kosmopolitena”, koja je bila i poslednja u njenoj karijeri.

I, iako je još jednom zablistala, zla kob se već sručila na prelepu Amerikanku – Điji dijagnostikuju sidu, tada još uvek malo poznat virus. Poslednje mesece provela je u bolničkom krevetu, ne odvajajući se od majke, okrenuvši se veri i Bogu.

Preminula je 1986. u 26. godini, ostavivši neprocenjivo nasledstvo u modi, trajno postavivši najviše standarde u modelingu i manekenstvu.

Đija se smatra jednom od prvih poznatih žena koje su umrle od side. Njena smrt nije bila objavljena ni u jednim novinama, pa je Holivud za nju saznao tek mnogo kasnije. Na sahrani nije prisustvovala nijedna osoba iz sveta mode, već samo najuža porodica i nekoliko prijatalja, prenosi Istorijski zabavnik.