Zvezda "Uvoda u anatomiju" je neizlečivo bolesna: "Izgubio sam kontrolu nad desnom stranom tela"

Erik Dejn, omiljeni doktor iz serije "Uvod u anatomiju", boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS).

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) postepeno uništava nervne ćelije i dovodi do paralize mišića. Iako je dijagnoza postavljena u aprilu ove godine, Erik Dejn ne odustaje od karijere i trudi se da skrene pažnju na potrebu za razvojem efikasnih metoda lečenja. Fanovi već primećuju vidljive simptome bolesti, a sam glumac priznaje:

"Izgubio sam kontrolu nad desnom stranom tela i brinem da će se uskoro isto dogoditi i mojoj levoj ruci".

Erik apeluje na veću podršku istraživanjima o ALS-u

Kako prenose mediji, Dejn je pod stalnom lekarskom negom i podrškom porodice. Iako se nada sporijem napredovanju bolesti, sam je priznao da gubi kontrolu nad desnom stranom tela.

U jednom od ranijih intervjua otkrio je da je prve simptome primetio mnogo pre nego što je saznao dijagnozu. U pitanju su bile teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, koje je u početku pripisivao umoru. Nakon nekoliko meseci lekarskih pregleda, čuo je dijagnozu: ALS - amiotrofična lateralna skleroza.

"Izgubio sam kontrolu nad desnom stranom tela i brinem da će se isto dogoditi mojoj levoj ruci", izjavio je u emisiji Good Morning America, dodajući:

"Borim se koliko mogu, ali postoji toliko stvari na koje nemam nikakav uticaj".

Fanovi pružaju podršku

Na Instagramu je nedavno podelio snimak u kojem apeluje na podršku fondaciji I AM ALS, sa kojom sarađuje.

"Ja sam Erik. Glumac, otac i osoba koja živi sa ALS-om. Više od jednog veka ALS je neizlečiv, ali više to ne smemo da prihvatamo. Potreban nam je najbrži put do leka, zato sarađujem sa fondacijom I AM ALS. Naš cilj je da prikupimo milijardu dolara u naredne tri godine", poručio je glumac.

Kampanja fondacije ima za cilj da ubrza istraživanja novih terapija, obezbedi bolji pristup postojećem lečenju i omogući dodatno finansiranje naučnih projekata. Snimak je dirnuo fanove, koji su primetili i promene u njegovom govoru.

"Divim se njegovoj snazi. Dok se bori za sebe, on se bori i za druge. To je neverovatno!", "Moj otac je imao ALS godinama. Ta bolest polako oduzima voljenu osobu. To je najteže iskustvo kroz koje možete da prođete", "Pokazuješ ogromnu snagu", pisali su.

Šta je amiotrofična lateralna skleroza?

Amiotrofična lateralna skleroza je neurodegenerativna bolest koja izaziva progresivne promene u radu mišića i oštećenja neurona odgovornih za pokrete tela, smeštenih u mozgu. Tok bolesti je različit, a prvi simptomi se najčešće javljaju između 50. i 70. godine života.

Češće pogađa muškarce, ali mogu da obole i žene. Kod pacijenata se uočava slabost u ekstremitetima, što dovodi do gubitka pokretljivosti, a s napredovanjem bolesti do delimične ili potpune nepokretnosti. ALS može da izazove i depresiju, probleme s pamćenjem i poteškoće u planiranju.

Prema podacima Muscular Dystrophy Association, prosečan životni vek nakon dijagnoze ALS-a je od tri do pet godina, iako dostupne terapije mogu značajno da uspore tok bolesti.