Da li snovi zaista imaju neko ZNAČENJE? Evo ŠTA kaže NAUKA!

Snovi fasciniraju čovečanstvo od pamtiveka. Još su u drevnoj Mesopotamiji vođeni dnevnici snova, a prizori iz podsvesti nadahnuli su brojne umetnike, od reditelja Dejvida Linča do pevačice Debi Hari. Ali, šta su zapravo snovi, zašto ih imamo i šta nam poručuju? Nauka danas nudi neke odgovore na ta večna pitanja, piše BBC Bitesize.

Šta su snovi?

San je niz slika, misli i osećanja koji se javljaju tokom spavanja. Ponekad imaju jasnu priču, dok su drugi put potpuno nasumični i nepredvidivi. Ljudi svake noći u proseku sanjaju oko dva sata, a sadržaj snova često je povezan s događajima iz prethodnog dana.

Neki su snovi učestaliji od drugih. Verojatno ste čuli da ljudi sanjaju kako lete, padaju ili da su se na važnom sastanku pojavili potpuno nepripremljeni i bez odeće.

Zašto sanjamo?

Snovi se uglavnom odvijaju tokom REM faze spavanja, razdoblja u kojem je mozak izuzetno aktivan, skoro kao u budnom stanju. Otprilike četvrtinu noći provedemo u REM fazi.

Postoji nekoliko teorija o tome zašto sanjamo. Evolucijski psiholozi smatraju da snovi imaju ulogu u preživljavanju, jer nam omogućuju da u sigurnom okruženju simulišemo opasne situacije i svoje reakcije na njih.

Prema drugoj teoriji, sanjanje je ključno za obradu sećanja. Veruje se da mozak tada prenosi važne informacije iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, dok istovremeno odbacuje nevažne veze kako bi nam omogućio bistrije razmišljanje tokom dana.

Šta snovi znače?

Značenje snova vekovima zaokuplja ljudsku maštu. Poznati neurolog Sigmund Frojd 1900. godine objavio je knjigu "Tumačenje snova", u kojoj je izneo teoriju da su prizori iz snova zapravo prikazi naših podsvesnih strahova i teskoba. Smatrao je da nam razumevanje snova može pomoći da se u budnom stanju suočimo s tim strahovima i preuzmemo kontrolu nad njima.

Novija teorija, proizašla iz istraživanja američkih naučnika 2011. godine, sugeriše da su snovi oblik noćne terapije. Prema njoj, snovi nam omogućuju da se direktnije suočimo sa životnim brigama i strahovima, što nam pomaže da se tokom dana osećamo manje napeto.

Sanjaju li životinje?

Odgovor je da, neke od njih sanjaju. Iako se dugo smatralo da je sanjanje isključivo ljudska sposobnost, novija istraživanja pokazuju da to možda nije istina. Naučnici su otkrili da različite životinje, od hobotnica do paukova, prolaze kroz fazu sna sličnu ljudskoj REM fazi, što upućuje na to da bi i one mogle sanjati.

Šta je lucidno sanjanje?

Lucidno sanjanje je stanje u kojem je osoba svesna da sanja. U takvim snovima ponekad je moguće i preuzeti kontrolu nad radnjom. Istorijski zapisi o ljudima koji su doživeli lucidne snove sežu još u doba antičke Grčke.

Postoje tehnike koje mogu pomoći u podsticanju lucidnih snova. Jedna od njih je MILD tehnika, koja podrazumeva postavljanje jasne namere pre spavanja, na primer:

"Večeras ću postati svestan da sanjam!". Druga je tehnika provere stvarnosti, pri kojoj osoba tokom dana redovno proverava sitne detalje, poput gledanja na sat ili brojenja prstiju, kako bi istu naviku prenela u san i lakše uočila nelogičnosti koje odaju da je reč o snu.

Zašto imamo noćne more?

Iako se većina nas nada prijatnim snovima, skoro svako se povremeno suoči s noćnom morom. Javljaju se i kod odraslih i kod dece, najčešće u drugom delu noći. Uzroci mogu biti različiti, od stresa, teskobe i bolesti do gledanja zastrašujućeg sadržaja ili jednostavno isprekidanog sna.