Zašto vaš tinejdžer nikako da ispusti džojstik: Evo šta ga ZAPRAVO privlači u fudbalskim igrama

Ove jeseni to je pre svega najnoviji naslov čuvene serije, FC 27, koji se pojavio krajem septembra za PlayStation, Xbox, PC i Nintendo konzole. Kao i svake godine, milioni igrača širom sveta odmah su se bacili na igru. Pitanje koje roditelji sve češće postavljaju glasi: šta je to što ih drži zalepljene za ekran?

Nije samo igra, već osećaj da ste vi za kormilom

Psiholozi imaju gotovo spreman odgovor. Prema teoriji samoodređenja, koju su osamdesetih godina postavila dvojica psihologa sa Univerziteta u Ročesteru, Ričard Rajan i Edvard Desi, svakom čoveku su za dobro raspoloženje potrebne tri stvari: osećaj da sam odlučuje (autonomija), osećaj da je u nečemu dobar (kompetentnost) i osećaj povezanosti sa drugima.

Fudbalske igre su, kako se pokazuje, gotovo savršeno napravljene da zadovolje sve tri potrebe. Igrač bira taktiku, sastav i stil igre. Napredak je vidljiv: bolji rezultati, viši rang, veći broj osvojenih mečeva. A za tinejdžera, čiji se svakodnevni život često svodi na pravila koja su drugi postavili, mogućnost da sam upravlja ekipom nije beznačajna.

Soba u kojoj se druži cela ekipa

Možda najvažniji razlog je društveni. Tim koji stoji iza igre ove godine dodatno je naglasio ovu stranu uvođenjem moda The Grounds, zamišljenog kao društveni fudbalski prostor, uz već poznate klupske i kooperativne modove. Drugim rečima, igra nije samo takmičenje, već i mesto okupljanja.

Istraživači to potvrđuju. Autori studije objavljene u časopisu Frontiers in Public Health ističu da video igre mogu da zadovolje potrebu za povezanošću, jer omogućavaju nove odnose i osećaj pripadnosti, a najjasniji primer su upravo igre u kojima igra veći broj ljudi odjednom. Slično zaključuje i finsko istraživanje sa Univerziteta u Jivaskili, u kom je 35 mladih igrača opisalo da im online igre pomažu da regulišu emocije, rasterete stres i izgrade prisne veze sa vršnjacima.

Za mnoge klince, dakle, "idem da igram" znači isto što je nama nekada značilo "idem na ćošak". Samo što je ćošak sada digitalni.

Kolekcionarska groznica i žudnja za napretkom

Tu je i trenutak koji svaki ljubitelj fudbala dobro zna: želja da sastavi svoju ekipu iz snova. Režim Ultimate Team, koji je decenijama okosnica serije, bazira se upravo na tome. Ove godine dodat je i takozvani Gallery, funkcija koja igraču omogućava da kompletira i izlaže setove igrača iz prošlosti i sadašnjosti. To je u suštini digitalna verzija albuma sa sličicama koji smo nekada svi lepili, samo bez mirisa gume i razmene na odmoru.

Zato nije čudo što tinejdžeri imaju osećaj da im je "samo još jedan meč" potreban da bi se nešto dovršilo.

Gde je granica: kada igra prestaje da bude zabava

Naravno, nije sve idilično, i stručnjaci to ne kriju. U pomenutoj studiji iz Frontiers in Public Health navodi se da socijalno ranjivi mladi, odnosno oni koji se teže snalaze u odnosima sa drugima, provode više vremena u igrama od svojih vršnjaka, jer u njima nalaze utehu. To znači da dugo sedenje ispred ekrana ponekad nije uzrok problema, već znak da dete u stvarnom životu nešto nedostaje.

Finski istraživači takođe naglašavaju da je iskustvo igrača dvosmisleno, ni isključivo korisno ni isključivo štetno. Isti onlajn svet koji pruža podršku može da donese i frustraciju, zavisno od toga kakvu atmosferu stvaraju drugi igrači.

Belgijski tim istraživača pratio je u tri talasa tokom jedne godine 405 tinejdžera, u pokušaju da utvrdi kako igranje, zadovoljenje psiholoških potreba i samopouzdanje utiču jedni na druge. Njihov zaključak je da ta veza nije jednostavna i da se razlikuje od potrebe do potrebe. Drugim rečima, jedna igra ne deluje isto na svako dete.

Još jedna stvar koju roditelji treba da znaju: u Ultimate Team režimu postoji opcija kupovine virtuelne valute za dobijanje nasumičnih predmeta u igri. Zato je dobro razgovarati o novcu i pre nego što dete prvi put poželi da "samo malo kupi".

Šta možete da uradite kao roditelj

• Pitajte, ne zabranjujte. Zamolite dete da vam pokaže igru i objasni šta radi. Retko ćete dobiti toliko priče od tinejdžera.

• Dogovorite okvir. Jasna pravila o trajanju igranja i vremenu za učenje i obaveze deluju bolje od naglih zabrana.

• Pratite raspoloženje, ne samo sate. Ako dete posle igre deluje nervozno, povučeno ili često priča o svađama sa drugim igračima, to je važniji signal od broja sati.

• Razgovarajte o potrošnji. Unapred se dogovorite da li uopšte i koliko novca sme da ode na sadržaj u igri.

• Ponudite i svet van ekrana. Fudbal na terenu je i dalje najbolji lek za onaj koji voli igru.

Na kraju: igra nije neprijatelj

Dobra vest je da fudbalska igra sama po sebi nije razlog za paniku. Za većinu tinejdžera ona je način da se opuste, razvijaju veštine, druže sa prijateljima i osećaju da im nešto polazi za rukom. Zadatak roditelja nije da igru potisne, već da je, kao i sve drugo u životu deteta, drži u razumnoj ravnoteži.

A ako vas vaš klinac pozove na jedan meč, prihvatite. Čak i ako izgubite 5:0, dobićete nešto mnogo vrednije od rezultata.