4 stvari po kojima je otac drugačiji od tate: Naizgled su isti, ali deca nepogrešivo vide razliku

Biti otac i biti tata – iako na prvu deluje isto, razlika je ogromna. Obojica idu na posao, često i na posao koji ne vole, kako bi porodica imala krov nad glavom i nešto više od osnovnog – možda časove klavira, porodični izlet ili sladoled nakon škole. 

Obojica mogu da budu prisutni na utakmici ili školskom nastupu. Ali tata je više od prisutnosti – on je osećaj sigurnosti, nežnosti i podrške koji deca pamte ceo život.

Evo šta tate čini posebnim – one osobine koje deca nikad ne zaboravljaju:

1. Razmisli pre nego što nešto kaže

Jednostavno? Možda. Ali koliko puta ste "pregrizli" jezik pre nego što ste odgovorili detetu na ono: "Tata, šta ti misliš o ovome?" Postoji velika razlika između brutalne iskrenosti i promišljene iskrenosti. Iza pitanja često stoji želja za odobravanjem ili nada da će dete učiniti tatu ponosnim, a ne potreba za filozofskom analizom.

Studija objavljena u Infant and Child Development naglašava da je način na koji roditelji reaguju na dečja pitanja ključan za njihov osećaj sigurnosti i samopouzdanja.

2. Igra se s decom na njihovom nivou

Pravi tata ne vidi problem u tome da pije čaj sa plišanim igračkama. On će čitati onu dosadnu slikovnicu po treći put, glumeći gospodina Medu i Jednoroga kao pravi glumac. I dopustiće da mu frizuru "doteraju" dečje ruke, bez obzira na to što ga niko više ne prepoznaje.

Prema The Journal of Behavioral Development, ovakvi trenuci možda su sitni i kratki za tatu – ali za dete su to uspomene koje oblikuju poverenje i ljubav.

3. Daje primer ponašanjem

Tata pokazuje strpljenje i poštovanje, ne samo prema porodici, nego i prema drugim ljudima. Ne viče u saobraćaju, ne koristi decu kao oružje u sukobu s bivšom partnerkom, i ne umanjuje vrednost drugih jer se ne slažu s njim.

Prema Američkom psihološkom udruženju, upravo su ovakve situacije trenuci u kojima deca uče šta znači biti čovek. Ne znači da morate da budete savršeni, svi mi grešimo. Ali pet sekundi promišljanja pre nego što reagujete na nešto može da učini čuda.

4. Štiti svoju decu

Kad vam dete kaže da mu je neko nešto neprimereno uradio – ne počinjete rečenicu sa "sigurno si ga pogrešno shvatio". Pravi tata – sluša. Postavlja pitanja. I deluje.

Studija BMC Pediatrics pokazuje koliko je važno da deca budu shvaćena ozbiljno kad traže zaštitu. Tata detetu jasno poručuje: nisi uradio ništa loše, i učinio si pravu stvar što si mi se obratio. Deca treba da znaju da imaju pravo da postave granice i kažu "ne" – čak i kad se radi o poznatima ili članovima porodice. 

Poštovanje detetovog prostora i tela ne znači nevaspitanje – to znači zdravo samopouzdanje.

Ako se, naravno, radi o ozbiljnijim situacijama – nema oklevanja. Tada se preduzimaju zvanični koraci kako bi dete bilo sigurno.

Biti otac je biološka činjenica. Biti tata – to je izbor, trud i ljubav. Otac se postaje rođenjem deteta. Tata se postaje tako što ste tu – u igri, u razgovoru, u zagrljaju kad je teško. I upravo ti trenuci, ti svakodnevni sitni izbori, ono su što deca nose sa sobom celog života.

Komentari (0) Ostavi komentar