Jedinci nisu ni usamljeni ni razmaženi: Imaju jednu veliku prednost u odnosu na drugu decu

Naučnici ističu da takve, ustaljene tvrdnje nemaju čvrsto osnova te da odrastanje bez braće i sestara ne određuje detetov karakter ni buduće odnose. Na odluku o broju dece danas utiču brojni faktori, od životnih okolnosti do finansijskih mogućnosti, ali mitovi o jedincima i dalje su vrlo rasprostranjeni, piše Upworthy.

Psihologija protiv stereotipa

Ovakvi stereotipi nisu novost. Još 1896. godine rana psihološka istraživanja opisivala su decu bez braće i sestara kao "ljubomornu, sebičnu, egoističnu, nesamostalnu, agresivnu, dominantnu ili svadljivu" zbog pažnje koju dobijaju. Moderna istraživanja, međutim, pokazuju da to nije istina. Studija objavljena 2020. u časopisu Personality and Individual Differences otkrila je da nema razlike u nivou arogancije, osećaja privilegovanosti ili narcisoidnih sklonosti između jedinaca i dece s braćom i sestrama.

Psiholozi koji odbacuju tezu o štetnosti odrastanja bez braće i sestara ističu jednu veliku prednost: takva deca opuštenije razgovaraju s odraslima. Dr Alen Masri za Newsweek objašnjava da jedinci "češće komuniciraju s odraslima", zbog čega se u njihovom društvu osećaju prijatno od najranijeg uzrasta.

S time se slaže i psihološkinja Rejčel Loftin. Ona dodaje da samopouzdanje u društvu odraslih "ponekad može pogrešno da se protumači  kao 'brže odrastanje', ali to ne odražava nužno ubrzani emocionalni razvoj."

Jedinci odrastaju opušteniji

Pre tri meseca, korisnik TikToka PumpkinToadlet68 detaljnije je razradio ideju da jedinci odrastaju opušteniji uz odrasle jer su u braku svojih roditelja poput dodatnog člana. "Mnogi koji imaju jedno dete spadaju u kategoriju onih koji žele iskustvo roditeljstva, ali ne žele da im se ceo život vrti isključivo oko dece", rekao je.

"Vi ste im kao detetu sporedna misija, a ne glavna. To se razlikuje od domova s više dece, gde su roditelji hteli da budu toliko posvećeni deci da su ih imali više i uložili trud u stvaranje celog dečjeg sveta za njih." Iako se radi o razmišljanju jedne osobe, mnogi jedinci su se u komentarima složili s tom tezom.

"Život jedinca uvek objašnjavam rečenicom: 'Nema dečjeg stola'. Od malih nogu naučiš da se pristojno ponašaš, imaš manire i razgovaraš s odraslima inteligentno i bez straha. Za mene je to bilo sjajno iskustvo; išao sam na poslovna putovanja i zabavljao se s roditeljima na puno fora mesta, ali to nisu bili tipični odmori u Diznilendu", napisao je jedan korisnik.

Drugi je dodao "meni je to izgledalo kao da živim s dva cimera koji se međusobno tolerišu i imaju dete. Kad sam odrastao, samo su me 'unapredili' u trećeg cimera".

"Kad bih otišao kod prijatelja koji je imao šestoro braće i sestara, bio bih u šoku, jer su stalno trčali i skakali po kući! Pitao bih se: 'Zašto trčite??'. Tek sada shvatam da sam vaspitan kao mali odrasli čovek, potpuno se pronalazim u ovom videu!", podelio je treći.

Promena narativa

Mit o usamljenim i uobraženim jedincima nepravedan je prema toj deci i njihovim roditeljima. Takve predrasude često stvaraju nepotreban pritisak na porodice koje odluče da imaju samo jedno dete, iako broj braće i sestara nije presudan za razvoj ličnosti, društvenost ili sposobnost stvaranja odnosa.

Postavlja se pitanje koliko je parova odustalo od odluke o jednom detetu, jer su verovali da takav izbor nije najbolji za dete. Pozitivno je što psiholozi sve otvorenije govore o prednostima statusa jedinca i razbijaju ukorenjene stereotipe, čime pomažu roditeljima da donesu odluke koje najbolje odgovaraju njihovim okolnostima i potrebama porodice.