Prvi dani vrtića bez drame: Kako roditelji mogu da pomognu detetu da lakše prihvati novo okruženje i odvajanje (VIDEO)

Priprema za vrtić počinje od roditelja: Kako da prvi dani prođu sa manje suza?

Polazak u vrtić veliki je korak za dete, ali i za roditelja. Novi prostor, nepoznati ljudi, drugačiji ritam dana, odvajanje od mame i tate i boravak bez porodice mogu da budu izazovni, zbog čega priprema ne bi trebalo da počne tek nekoliko dana pre polaska.

O tome kako pripremiti dete za vrtić, ali i kako da se roditelji pripreme za prvi veliki rastanak, govori Sanja Lazović, direktorka PU „Dečji dani“.

„Otkad se dete rodi, roditelj gradi odnos poverenja sa njim. Ta priprema traje dugo i ne počinje nedelju dana pre polaska u vrtić“, objašnjava Lazović.

Dobro je čuti iskustva drugih, ali i savet stručnjaka

Roditelji se pred polazak najčešće raspituju o iskustvima drugih, razgovaraju sa prijateljima i poznanicima čija deca već idu u vrtić i pokušavaju da saznaju što više o samoj ustanovi. Ipak, važno je da budu otvoreni i za savete stručnjaka i vaspitača koji svakodnevno rade sa decom.

U adaptaciji učesvtujemo svi: i dete, i vaspitač, i roditelj

Cilj je da se adaptacija ne posmatra kao nešto što dete treba samo da „izdrži“, već kao proces u kojem učestvuju i dete, i roditelj, i vaspitač.

„Nedelju dana nije dovoljno da možete bezbrižno da ostavite dete u vrtiću. Potrebno je vreme da se izgradi poverenje i da dete upozna prostor, vaspitače i drugu decu“, kaže Lazović.

Jedan od važnih principa programa jeste uključivanje roditelja u period adaptacije. Oni određeno vreme borave zajedno sa decom u vrtiću, kako bi dete postepeno upoznalo novo okruženje uz prisustvo osobe kojoj veruje.

Roditeljima nije lako, treba ih razumeti

To je važno i za roditelje, kojima nije lako da prvi put ostave dete sa ljudima koje ne poznaju. Zato, kako ističe Lazović, treba imati razumevanja i za njihovu zabrinutost.

„Moramo da imamo razumevanja za roditelja koji prvi put u životu treba da ostavi dete da ostane sa nepoznatim ljudima. Roditeljima je važno da se informišu o ustanovi, a vaspitačima je veoma stalo da roditelji budu uključeni i da zajedno sarađuju“, navodi ona.

Razvijanje empatije je veoma važno

Posebno mesto u pripremi ima razvijanje empatije. Dete treba da dobije prostor da pokaže kako se oseća, čak i kada su to tuga, strah ili ljutnja. Suze prvih dana nisu znak da je nešto pošlo po zlu.

„Deca mogu da puste suzu, da zaplaču, da pokažu emociju. To je očekivano i normalno. Vaspitač je tu da prepozna kada je potrebno dodatno obratiti pažnju i da reaguje“, objašnjava Lazović.

Važan je i način na koji se roditelj pozdravlja sa detetom. Kratak i jasan pozdrav, uz mali ritual koji se ponavlja svakog dana, detetu može da pruži osećaj predvidljivosti.

Ono što roditelji ne bi trebalo da rade jeste da se krišom udalje dok dete ne gleda.

„Nikako se ne treba iskradati. Tako gubimo poverenje deteta“, upozorava Lazović.

Detetu je potrebno objasniti da roditelj odlazi, ali i da će se vratiti. Kada se ta poruka ponavlja na isti način, dete vremenom počinje da razume obrazac i da stiče sigurnost.

Priprema za vrtić zato nije samo pitanje toga da li je dete naučilo da samo jede, obuva se ili koristi toalet. Jednako je važno da se postepeno pripreme i roditelj i dete na novo iskustvo, da se izgradi poverenje i da se roditelji ne plaše da potraže pomoć i savet.

Za još praktičnih saveta i korisnih informacija pogledajte video: