Najčešći mitovi u kuhinji koji prave više štete nego koristi

Mnogo saveta i trikova za kuvanje koje smo nasledili od svojih baka u rukom pisanim kuvaricama vredno su nasleđe, ali dok o njima možemo romantično da razmišljamo, u današnje doba nemaju svi puno smisla.

Ovih 14 mitova koji se provlače godinama možda će više naštetiti vašem kuvanju nego pomoći.

1. Začinjavanje jela znači so i biber

Nekako smo došli do uverenja da začinjavanje počinje i završava solju i biberom. So je bitna. Ima moć da napravi ili uništi jelo. Ali biber? Ne baš. Iako ima svoje mesto, postoje daleko uzbudljiviji načini da se hrani udahne život. So u kombinaciji s limunovim sokom, na primer, može ulepšati i izoštriti ukuse. Postoji i svet puno živahnijih začina poput kumina, sezamovog ulja, čilija ili mešavine začina poput za'atara i chat masale. 

2. Zagrejavanje rerne

Treba li uvek prethodno zagrejati rernu? Iskreno, ne. Jedini izuzetak je pečenje, kada je preciznost bitna, na primer kada želite da govedina bude savršeno srednje pečena. Ali za sporo pečenje, pečenje u limu, konzervu karamelizovanog povrća ili bilo šta drugo, odmah ga možete ubaciti unutra. Imajte na umu da se moderne rerne s ventilatorom brzo i efikasno zagrejavaju, pa im obično treba samo 8-9 minuta da postignu temperaturu. 

3. Pirinač nikada ne treba podgrejavati

Rešimo se ovoga jednom zauvek: pirinač možete sigurno podgrejavati. Problem nije u podgrejavanju, već u načinu na koji se pirinač čuva. Nakon kuvanja treba ga brzo ohladiti i staviti u frižider, idealno u roku od sat vremena. Predugo ostavljanje pirinča na sobnoj temperaturi može omogućiti razmnožavanje određenih bakterija (posebno bacillus cereus), a podgrejavanje ih neće ubiti. Dakle, da rezimiramo: brzo ohladite i podgrejte dok ne bude vruće - i ne bi trebalo da imate ikakvih problema.

4. Soljenje vode za testeninu i povrće

Verovatno ste čuli da voda za testeninu treba da bude "slana kao more". To je verovatno bacanje soli, ali vredi dodati prstohvat soli u vodu za kuvanje, idealno nakon što prokuva. Teorija je da se njome lagano začini testenina dok se kuva, a zgodno je ako planirate kasnije da koristite deo skrobne vode za testeninu za emulgiranje sosa. Što se tiče povrća, dodavanje malo maslinovog ulja i mrvice morske soli nakon kuvanja verovatno je puno esikasniji način začinjavanja. 

5. Ne solite meso i ribu pre pripreme

Postojalo je mišljenje da će soljenje mesa pre kucanja izvući vlagu i učiniti ga sucim. Vremena su se promenila i većina kucara slaže se da to zapravo poboljšava ukus i teksturu tako što omogućuje soli da potpuno prodre u meso, a sva vlaga koja se u početku upije ponovo će se apsorbirati. Koliko soliti? Uzmite u obzir debljinu i masnoću mesa. Komad govedine ili celo pile ima koristi od soli dan unapred, ali nemasnoj šnicli može trebati samo sat vremena. Za riblje filete uvek su savetovali da je idealno za ukus i učvršćivanje mesa soliti meso 20 minuta pre kuvanja.

6. Odličan kuvar zahteva puno kuhinjske opreme

Upravo suprotno. Možete se osloniti na samo nekoliko osnovnih stvari: drvenu kašiku, lopaticu, rende, merne kašike, sito i digitalnu vagu. Što se tiče noževa, ne treba vam ceo set. Jedan kvalitetni kuvarski nož od 18 cm ili 20 cm, manji nazubljeni nož i oštar nož za hleb pokriće gotovo svaki posao. I zapamtite: manje opreme znači manje pranja sudova.

7. Uvek dodajte mleko za pahuljasti omlet

Jedna od prvih stvari koje naučite na kulinarskoj školi je da ne dodajete ništa u omlet. Mleko ili pavlaka ga samo čine vodenastijom. Sve što vam je potrebno je mali tiganj, komadić maslaca, lagana vatra i drvena kašika.

8. Kobasice moraju da se izbockaju pre kuvanja

Ovo podseća na Prvi svetski rat, kada bi se kobasice rasprsnule prilikom kuvanja na jakoj vatri. Nestašica mesa navela je mesare da svoje kobasice prave s puno većim udelom vode nego inače, ali srećom, to danas nije problem. Pogotovo ako kupujete kvalitetne (uvek birajte 85% udela mesa).

9. Najljući deo čilija su semenke

Zapravo, nisu. Semenke se nalaze u beloj srži, jer je tu kapsaicin najkoncentrisaniji. Uz to, čili papričice koje kupujete u supermarketima ponekad su poput obične paprike, a ponekad vam oduzmu osećaj ukusa. Jedini pouzdan način da to saznate jeste da probate mali komadić pre kuvanja. Tada možete odlučiti da li želite dodati srž.

10. Smrznuta hrana je lošija od sveže

Brzo zamrzavanje revolucioniralo je način na koji jedemo. Što se tiče nutritivnih vrednosti, brzo smrznuta hrana generalno se smatra jednako hranjivom kao i sveža. Ponekad se čak tvrdi da je bolja, jer se sprema u vrhuncu zrelosti. Međutim, ono što se može žrtvovati je tekstura. Kada se voda smrzne, ona se širi i stoga struktura hrane može da se promeni prilikom odmrzavanja. Određeno voće i povrće to podnose bolje od drugih. Grašak, na primer, dobro prolazi, ali smrznuto bobičasto voće ili osetljivi riblji fileti mogu postati gnjecavi nakon odmrzavanja.

11. Uvek ogulite korenasto povrće 

Nije potrebno. Osim ako kora nije stvarno gruba (celer) ili vrlo debela (određene vrste tikvi), dobar piling je sve što im treba. Kora je mesto gde se nalazi većina vlakana, pa je to dobar razlog da je ostavite.

12. Domaće je uvek najbolje

Obično jeste, ali ne uvek. Da, sjajno je napraviti stvari od nule ako imate vremena - pesto, supe i prelivi za salatu su laki dobici koji će uvek imati bolji ukus kod kuće. Ali nismo sve tradicionalne supruge, a hrana poput lisnatog testa, kečapa, hleba od kiselog testa i curry paste je intenzivna za pripremu od nule, a postoje neke odlične kupovne opcije.

13. Kocke za supu su praktične

Mogu biti korisne, ali nisu sve jednake. Uvek proverite spisak sastojaka, jer su mnoge pune soli, skroba, palminog ulja i pojačivača ukusa. Kad god je to moguće, odlučite se za svežu supu. Plaćate više za njih, ali imaju beskrajno bolji ukus i puno su bolji za vas.

14. 70% čokolada je najbolja za pečenje

Skupe stvari sačuvajte za jelo. Za pečenje je sasvim u redu tamna čokolada s 50-60% kakao mase. Obično je malo slađa, pa često možete dodati i malo manje šećera.