Roditelji koji kupuju PREVIŠE POKLONA svojoj deci često kasnije uočavaju OVA 3 PROBLEMA

Roditelji vole da poklanjaju deci poklone tokom praznika, ali šta se dešava kada daju previše? Preterano ugađanje deci je česta roditeljska greška koja se uvek obije o glavu i pretvori mališane u nezahvalne nasilnike koji nikada nisu zadovoljni, bez obzira na to koliko dobiju.

Pre nego što preterate i obaspete dete poklonima, razmotrite ove negativne ishode koji će nastati kod razmažene dece. Poriv da svojoj deci date sve dolazi iz lepog mesta, ali negde usput pokloni mogu početi da rade nešto što nikada nismo nameravali.

Istraživanja dosledno pokazuju da su materijalistički nastrojeni ljudi zapravo manje srećni. A ovi obrasci ne čekaju odraslo doba da bi pustili koren. Same stvari koje su namenjene da donesu radost mogu oblikovati način na koji naša deca razumeju trud, zahvalnost i ono što je potrebno da bi se osećali zadovoljno. Prepoznavanje obrasca je prvi korak i nikada nije kasno da se stvari ponovo usklade.

Roditelji koji kupuju previše poklona svojoj deci često kasnije uočavaju ova 3 problema:

1. Povećanje destruktivnog ponašanja

Deca koja se tokom praznika upuštaju u pohlepno grabljenje poklona trpe negativne socijalne i emocionalne posledice koje se protežu daleko izvan njihovog detinjstva. Prema jednoj studiji, kao odrasli, takva deca su sklonija zaduživanju putem kreditnih kartica, kockanju i kompulsivnoj kupovini.

Naravno, otpakivanje gomile poklona proizvodi nalet sreće, ali on nema dugotrajan efekat. Umesto toga, hrani nezasitu glad za još.

2. Niže samopouzdanje

Trajno samopouzdanje je ukorenjeno u snažnom osećaju identiteta, a ne u materijalizmu. Višak ne znači povećanu sopstvenu vrednost. Studije su pokazale da ne postoji korelacija između materijalnih poseda i samopouzdanja ili sreće.

Zapravo, deca koja imaju manje materijalnih stvari, ali pozitivne odnose sa roditeljima i vršnjacima, postižu više rezultate na testovima procene samopouzdanja. Takođe imaju manje problema u ponašanju i pokazuju veću otpornost pred preprekama nego deca sa roditeljima koji preterano ugađaju.

3. Smanjenje trajne sreće

Istraživači koji su objavljivali u Harvardovom časopisu o sreći otkrili su da ljudi više cene poklone koje su kupili drugima nego poklone koje su kupili sebi. A kada su ti „davaoci“ popunjavali skalu ličnog zadovoljstva, dosledno su ostvarivali više rezultate od onih koji su kupovali poklone sebi.

Pomaganje detetu da razvije velikodušnost podstiče zdrav osećaj međusobne povezanosti i povećava ličnu sreću. Deca koja vrednuju samo primanje poklona imaju veću verovatnoću da izrastu u egocentrične osobe kojima nedostaje empatija.

Uvek pitam roditelje koji dolaze na moje radionice o roditeljstvu: Koja su deca sklonija tome da imaju roditelje koji im preterano ugađaju tokom praznika? Verovali ili ne, to su nasilnici. Deca koja pritiskaju roditelje da im preterano ugađaju imaju veću verovatnoću da dobiju više poklona nego deca koja to ne rade.

Svesnost je pola bitke, a činjenica da o ovome uopšte razmišljate stavlja vas ispred većine. Deca su izuzetno prilagodljiva, a odnos koji imate sa njima daleko je važniji od bilo kog pogrešnog koraka u davanju poklona. Ono što im je najpotrebnije jeste roditelj koji obraća pažnju i koji je spreman da ispravi kurs kada nešto ne funkcioniše.

Cilj ovde nije da prestanete da dajete deci stvari niti da sebe okrivljujete zbog prethodnih Božića. Poenta je samo u tome da primetite kada gomila stvari počne da radi suprotno od onoga što ste nameravali. Istraživanja pokazuju da čak i nešto tako jednostavno kao što je vođenje dnevnika zahvalnosti može značajno smanjiti materijalizam kod dece, što znači da ovi obrasci nisu trajni.

Počnite od malih koraka. Zamenite jedan poklon iskustvom. Dozvolite detetu da zaradi nešto što već dugo želi. Ili jednostavno zastanite pre sledeće kupovine i zapitajte se šta zapravo pokušavate da im date.