Kako roditelji potajno favorizuju jedno dete? Ovi suptilni znaci otkrivaju pravu istinu

Retko koji roditelj će priznati, ali najčešće uvek imaju jedno dete koja favorizuju više od ostalih. To potvrđuje i studija objavljena u časopisu Psychological Bulletin, koja otkriva da većina roditelja zaista ima svoje mezimce, čak i ako toga nisu svesni. Takvo, često podsvesno favorizovanje može da stvori napetost, ogorčenost i podele unutar porodice, piše YourTango, a prenosi Index.

S obzirom na to da više od 65 odsto porodica ojeća posledice favorizovanja, a da mnogi toga nisu ni svesni, jasno je da se radi o vrlo suptilnim ponašanjima. Prepoznavanje ovih obrazaca prvi je korak prema stvaranju zdravijih i uravnoteženijih porodičnih odnosa, bilo da se radi o sopstvenom roditeljstvu ili nošenju s posledicama vaspitanja.

Nerealna očekivanja za drugu decu

Studija iz časopisa Child Development sugeriše da redovne pohvale kod dece razvijaju motivaciju, samodisciplinu i samopouzdanje, što značajno utiče na njihov kasniji uspeh. Problem nastaje kada roditelj takva ostvarljiva očekivanja postavlja samo za jedno dete, dok su za ostalu ona nerealna.

Dok mezimac dobija stalne pohvale, drugoj deci se takvim ponašanjem sabotira samopoštovanje i osećaj samopouzdanja. Roditelji to često čine nesvesno, držeći decu koju smatraju odgovornijom ili sposobnijom prema višim standardima, dok je "miljenik" pošteđen pritiska.

Češće se hvale omiljenim detetom

U svakodnevnim situacijama, poput susreta s prijateljima ili pisanja prazničnih čestitki, roditelji skloni favorizovanju češće će se hvaliti postignućima jednog deteta. Iako i druga deca mogu da budu uspešna, roditelji često favorizuju ono čije se vrednosti i ciljevi podudaraju s njihovim.

Poklanjaju mu više vremena i pažnje

Jedan od suptilnih znakova favorizovanja je i provođenje više vremena s jednim detetom. Bilo da su razlog zajednički interesi ili slični životni putevi, roditelji se uz to dete osećaju prijatnije, pa mu nesvesno posvećuju više pažnje.

Kritičniji su prema ostaloj deci

Odrastanje uz vrlo kritičnog roditelja može da dovede do depresije, niskog samopouzdanja i poteškoća u izgradnji odnosa, kako navodi studija u časopisu Journal of Abnormal Child Psychology. Takva kritičnost često je nuspojava favorizovanja - dok jedno dete dobija pohvale, ostalima se upućuju kritike i frustracije.

Različiti kriterijumi disciplinovanja ili kritikovanje interesa i izgleda mogu da ostave trajne posledice na decu, pa čak i da naruše njihove međusobne odnose kasnije u životu, piše YourTango.

Daju mu/joj više samostalnosti

Roditelji koji favorizuju jedno dete često mu daju više slobode i nezavisnosti, bilo da se radi o izlascima ili donošenju odluka kod kuće. To neretko izaziva ogorčenje i napetost među braćom i sestrama. Dok favorizovano dete uživa u osnaživanju, ostala deca pažnju traže na manje zdrave načine.

Uvek staju na njegovu stranu

Roditeljsko favorizovanje kod dece koja nisu miljenici često uzrokuje nisko samopouzdanje i osećaj bezvrednosti, ističe studija iz časopisa Journal of Family Psychology. Ta deca se osećaju izolovano i moraju da se dokazuju kako bi zaslužila ljubav koju favorizovani brat ili sestra dobijaju bezuslovno.

Roditelji skloni favorizovanju često će da stanu na stranu svog miljenika u sukobima, pronalaziće izgovore za njegovo ponašanje i podsticati ga da ne preuzima odgovornost.

Brže mu opraštaju greške

Roditelji će favorizovanom detetu brže da oproste i izbegavaju sukobe s njim. Dok su prema drugoj deci hiperkritični, miljenik je gotovo uvek pošteđen, čak i kada ne nudi izvinjenja ili ne preuzima odgovornost. Time što jednom detetu sve opraštaju, a drugo stalno krive, roditelji ne samo da sabotiraju razvoj dece već štete i sposobnosti svog miljenika da nauči da rešava sukobe.

Neprestano ih upoređuju

Šta god da favorizovano dete postigne, roditelji će to da koriste kao merilo za ostalu decu. Miljenik se postavlja na pijedestal, a njegova braća i sestre neprestano moraju da se trude kako bi zaslužili istu pohvalu i pažnju. Fraze poput "Zašto nisi više kao tvoj brat/sestra?" ili "Tvoj/a sestra/brat to zna da uradi" čest su alat za poređenje, a nanose veliku štetu samopoštovanju i mentalnom zdravlju dece.

Pokazuju mu više topline i privrženosti

Deca koja odrastaju uz više roditeljske topline i privrženosti imaju bolje psihološke i socijalne ishode u životu, pokazuje studija iz časopisa Development and Psychopathology. Uskraćivanje topline jednom detetu, a pružanje drugom, suptilan je, ali moćan način pokazivanja favorizovanja s dugoročnim posledicama.

Roditelji toga često nisu ni svesni - blaži su prema pravilima, češće nude pomoć i slave male uspehe svog mezimca, dok se druga deca bore za mrvice pažnje.

Ostalu decu koriste kao "žrtvene jarce"

Posledice roditeljskog favorizovanja u odrasloj dobi mogu da budu vrlo ozbiljne i da dovedu do problema poput beskućništva ili ciklusa toksičnih veza. Studija iz časopisa Journal of Family Issues otkriva da su mnogi ljudi koji su postali beskućnici imali napete porodične odnose proizašle iz toga što nisu bili favorizovani. Oni su bili "problematična deca", dok su braća i sestre bili "anđeli". Rečenice poput "za sve si ti kriv" mogu da imaju razorne dugoročne posledice.

Podstiču suparništvo među braćom i sestrama

Umesto da svoju pažnju i trud ravnomerno raspodele, roditelji skloni favorizovanju sve usmeravaju na jedno dete. Time, svesno ili ne, podstiču napetost i suparništvo u porodici.

Stabilni bratsko-sestrinski odnosi temelj su našeg zdravlja u odrasloj dobi, kako tvrdi studija iz časopisa Journal of Family Psychology. Osećaj stalne ogorčenosti prema bratu ili sestri jer dobija "najbolje od roditelja" može trajno da naruši tu vezu.