Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

04. 11. 2017. 14:00   >>  13:15

Najgori zatvor na Balkanu: „Zenica“ iz pesme „Zabranjenog pušenja“

Isprljane duše i krvave ruke...

I u pesmama opevani KP dom „Zenica“, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najzloglasniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar oronulih zidina živi poput malog grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.

Zenički zatvor je kroz istoriju „ugostio“ ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge i kriminalce drugih „specijalnosti“. Najbrojniji su bili Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 200 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih na između pet i 20 godina zatvora, a ima ih koji će robijati i više od 20 godina.

"Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti", rekao je u razgovoru za hrvatski „Ekspres“ pre nekoliko godina tadašnji direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.

Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu čuvari, zaštitnici, učitelji, lekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje. 

Svi do jednog kažu da im baš i nije lako. Poslednje bekstvo iz zatvora preko zida zabeleženo je 1996. godine, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu. 

Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih begova, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako da zbriše.

Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je - sloboda. Celo zdanje sa paviljonima, radionicama, bioskopskom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput malog grada.

Oni koji žele, mogu da rade i da pristojno zarade ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan.

Onima dobrog vladanja, dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7 000 koka nosilica, 3 000 pilića, a tove i stoku. 

Radili ili ne, svi zatvorenici su u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je video kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.

"Veliki problem su zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketarenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godina bilo je 3 200 slučajeva nasilja, a godinju ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2 205 napada. Najčešće se sukobljavaju u šetnji, u hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša osuđenih na više od 20 godina ", ispričao je za Ekspres Spahić.

Zatvorenici kažu da je, osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki problem droga.  Posao sa drogom nadležni nastoje da zaustave, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.

„Pre nekoliko godina, supruga je došla u posetu mužu i labrador je doslovno pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego ženu odvesti u policiju i pretražiti. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor", jedna je od priča iz KPD Zenica.

U Zenici više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. On je osuđenik sa najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine. 1989. godine ubio je oca i jednog sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči. Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend.

Tada je ponovo ubio i to suprugu i snaju. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dvije knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS.

"Za to što sam ubio oca kajem se pedeset posto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je volio i što nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz „Zenicatransa“ kajem se devedeset posto, a za ubijenu snaju Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nije trebalo da ubijem. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će se okončati, nebitno kada, samo zbog snaje. U zatvoru se krijem iza harmonike, šaha, boksa, karatea... Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih se odmah nakon četiri, pet piva upucao u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spasava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je veliki. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da niko nikad ne krene mojim stopama".

Buljubašić kaže da ima “isprljanu dušu i krvave ruke” i da sa tim mora da živi dok ne dođe vreme da se ubije.

Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina, osim nasilja i droge, ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za drugi deo to je kazna.

"Oralni seks se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka (oko 900 dinara). Za seks se plaća karticom od 1 000 impulsa. „Topdžije“ su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one nad kojima se obavlja polna radnja zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 „Šemsi“ dok “topdžija” ima upola manje“, pričaju zatvorenici.

"Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama. Po pravilu, imaju posmatrače - stražare sa ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. „Nema tople vode“, je šifra da se prestane sa seksom u kupatilu jer dolazi straža“.

Osim dobrovoljnog seksa, u zatvoru ima i pravog silovanja.

„Najveća osveta zatvoreniku jeste da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema „Šemse“, nego je ono poruka, osveta zbog cinkarenja ili pak naredba napolju bude lojalan“, otkriva mračne tajne zatvorskog života jedan robijaš.

Izvor: Express.hr

 

 

 

Vezani video

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari