Bili Holidej: Džez diva u paklu seksa, droge i nasilja

Jedna od najuticajnijih pevačica ne samo u džez već i u pop muzici, žena koju nazivaju kraljicom bluza, neprevaziđena Bili Holidej rođena je na današnji dan pre tačno 100 godina u Filadelfiji.

Američka džez pevačica i tekstopisac, poznata i pod nadimkom Ledi Dej posebno je prepoznatljiva po ličnom i intimnom načinu interpretiranja pesama.

Međutim, iako tokom života nije napisala veliki broj pesama, nekoliko njih je podiglo džez standard na viši nivo. U pitanju su pesme "God Bleš the Child", "Don''t Explain", "Fine and Mellow," i "Lady Sings the Blues".

U današnje vreme upravo te pesme predstavljaju istinske džez klasike. Uz njih, Holidej je snimala i obrade poznatih džez pesama, a neretko je uspevala da im udene lični pečat koji ih je učinio prepoznatljivima. U takve se ubrajaju "Easy Living" i "Strange Fruit".

Njen težak život, obeležen diskriminacijom, zavisnošću od droga i alkohola i burne ljubavne afere smatraju se nekom vrstom preteče rokenrol načina života. Snimila je film "New Orleans" i napisala autobiografiju "Ledi peva bluz".

Posrnula dama sa gardenijama u kosi, Lejdi Dej, kako ju je prozvao Lester Jan, najveća i najtragičnija ikona džeza i možda muzike uopšte. Bili je započela svoj haotični život u Baltimoru 1915, kada je rođena kao Eleonora Fagan Gog.

Njena majka Sedi zatrudnila je s trinaest godina i ubrzo je bila izbačena iz porodičnog doma. Bili nije poznavala oca jer ih je napustio još dok je bila mala. Majka tinejdžerka nije bila dorasla odgovrnosti te je ćerku često ostavljala s rođacima.

Nakon što je seksualno zlostavljana, Bili završava u „House of Good Shepard“, prihvatilištu za maloletne problematične crnkinje. Sa devet godina bila je jedna od najmlađih u prihvatilištu.

Sedi uspeva da izvuče ćerku odande i seli se s njom u Njujork. Dok ona radi po kućama, Bili joj povremeno pomaže, ali uskoro odlučuje da zaradi na drugačiji način („Neću nikada biti ničija sluškinja!“) i odaje se prostituciji. Ubrzo biva uhapšena i nakon izlaska iz zatvora odlučuje da se oproba kao igračica.

Po legendarnoj priči 1933. prijavljuje se na audiciju za igračice u „Pod & Jerry’s“. Nakon katastrofalne audicije, pijanista, koji se sažalio na nju, upitao ju je zna li da peva. Zapevala je „Trav’lin All Alone“. Svi prisutni su zaplakali i Bili je odmah dobila posao.

I tako počinje priča.

Bili peva po klubovima i snima ploče. Njen način interpretacije postaje revolucionaran. Imala je jedinstven pristup pesmama i improvizovala je s melodijom kako bi ona odgovarala emocijama u pesmi. Bila je jedna od prvih crnih žena koja je radila sa belim orkestrima, ali i ti aranžmani nisu bili dugoročni.

Zbog rasizma koji je vladao u to vreme, Bili je bila primorana da ulazi na zadnji ulaz, bilo joj je zabranjeno da se vozi liftom hotela i da sedi za barom sa ostalim gostima. Neprestano šikaniranje i prigovori na način na koji je pevala hitove dovodi do sve većih frustracija i prekida saradnje sa „Artie Show“.

Počinje solo karijeru i kasnih tridesetih nastupa u poznatom „Café Society“, polako oblikujući scensku personu, noseći bele gardenije u kosi i pevajući glave lagano zabačene unazad. Godine 1939. prilazi joj Ejbek Mirpul nudeći pesmu „Strange fruit“, drugačiju od svih koje je dotad pevala.

Njena izdavačka kuća „Columbia“ odbija da je snimi pošto se bavi osetljivom temom linčovanja crnaca na američkom jugu. Snima je najzad za „Commodore Records“ i pesma biva zabranjena na radiju, ali to doprinosi njenoj dobroj prodaji i postaje jedan od njenih najvećih hitova.

Bili se kasnije žalila da ljudi često nisu razumeli ili nisu hteli da razumeju smisao pesme. „Vikali su mi: „Pevaj onu seksi pesmu o ljudima koji vise sa drveća.“

U tom periodu snima neke od najvećih hitova: „God Bless the Child“, „Lover man“, „No good man“, „Don’t explain“, „My Man“.

Pesme koje je pevala odražavale su njene romanse, koje su bile destruktivne i često zlostavljački obojene. Godine 1941. udaje se za Džimija Monroa s kojim počinje da koristi opijum, a kasnije i teže droge.

Iako još u braku, počinje da se viđa s trubačem Džoom Gejom koji je, pored uloge ljubavnika, imao i ulogu dilera.

Poznato je da je 1947. godine uhapšena zbog posedovanja narkotika, a nekoliko dana kasnije našla se na sudu na kojem je izjavila da se "cela ta stvar zvala Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej. Jednostavno, tako sam se osećala".

Izjasnila se krivom i bila je osuđena na zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru Alderson u Zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da neće otpevati nijednu notu dok je tamo. U martu 1948. godine puštena je zbog dobrog vladanja.

Njen menadžer je mislio da je to savršen trenutak za koncert u Karnegi holu, ali je poznata pevačica oklevala jer je mislila da je ljudi neće ponovo prihvatiti.

Međutim, ipak je pristala i 27. marta 1948. godine koncert u Karnegi holu bio je pun pogodak.

Retko se govori o tome da je Bili Holidej bila otvoreno biseksualna, a danas se zna da je unajmljivala prostitutke. Takođe, bilo je i raznih priča o njenim vezama sa poznatim ženama tog vremena, od kojih je najuverljivija ona o aferi sa Talulom Benkhed.

Do 1950. počela je sve dublje da tone u alkohol i da se odaje porocima, što joj je narušilo zdravlje. Sve to je uticalo i na njen glas, koji je postajao sve grublji.

Tokom 1952. udala se za Luisa Mekeja, mafijaša i takođe dilera droge. On je, kao i mnogi pre njega, bio nasilan, ali je pokušao i da je odvikne od narkotika.

Poslednji nastup imala je 25. maja 1959. godine u Njujorku, a ubrzo posle njega završava u bolnici zbog problema sa jetrom i srcem.

Bila je toliki zavisnik da je policija morala da joj oduzima drogu dok je bila na samrti. Preminula je 17. jula 1959. od ciroze jetre, a njen imetak je u trenutku smrti bio je 750 dolara i 70 centi.

Džez centar "Čekaonica" će povodom velikog jubileja sutra uveče organizovati koncert na kojem će nastupiti sedam beogradskih džez pevačica kojima je američka diva bila jedan od uzora.

Kao specijalna gošća najavljena je glumica Narodnog pozorišta Suzana Petričević koja će tom prilikom izvesti delove iz svoje predstave posvećene Bili Holidej.

Publika će moći da uživa u vokalnim interpretacijama Jelene Jovović, Sanje Marković, Katarine Kačunković, Bobane Ðorđević, Ljiljane Sađil, Irene Blagojević i Ksenije Kočetove, kao i u muziciranju Predraga Revišina (saksofon), Vladana Protića (truba), Milovana Paunovića (klavir), Gorana Potića (gitara), Milosa Čolovića (kontrabas) i Luke Jovičića (bubanj).

Izvor: Tanjug, Elle