Zanimljivosti

Danas je Sveti Nikola: Darujte decu i dužnike ne podsećajte na dug

Današnji praznik prate važni običaji.
19.12.2018. - 08:26h
FOTO: thinkstock
FOTO: thinkstock

Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Kao porodična slava se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.

U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli (Prenos moštiju sv. o. Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.

Brojnost porodičnih slava posvećenih sv. Nikoli upravo ima korene u brojnosti hramovnih slava posvećenih ovom svetitelju. Odnosno da su se porodice u toku migracionih strujanja opredeljivale da slave svetitelja kojem je bio posvećen i hram u zavičaju i stoga su i slavili praznik koji ih je povezivao sa matičnim predelom iz koga su poticali jer je u matici hram ujedno bio i druga kuća, a svetac kome je hram posvećen je bio zaštitnik tih porodica. Porodična slava je religijski i društveni praznik porodice koju obeležava okupljanje porodice i najbližih  prijatelja i familije. To je bila odlika u prošlosti, ali i danas. Jedinstvenog obrasca nema, jer u različiti krajevima Srbije postoje različiti obrasci slavskih obreda, iako je crkva propisala kako se slavi slava.

Uglavnom se proslavljala u domaćinstvima uz molitvu i zdravice, „lomljenje“, sečenje slavskog kolača, zavisno od krajeva i nasleđa – od jednog pripremljenog kolača pa do četiri namenjenih za svaki dan koji se slavi.

foto: thinkstock
foto: thinkstock

Jedan se kolač nosio u crkvu na dan praznika i tamo sekao sa sveštenikom. U nekom krajevima Srbije to je činio domaćin sa bliskim komšijom kojeg za tu priliku naziva negde pop (naselja oko Vladičinog  Hana, Vranja, kolačar (južna i jugozapadna Šumadija) ili komšija (okolina Kuševca). Uz slavski kolač žito je ređe pripremano. Slavska sveća je paljena do podne, a na kolač se stavljala trokraka mala sveća (južni i jugozapadni delovi Srbije).

Slavska trpeza je uvek bila bogata, ali su se pripremala posna jela shodno statusu domaćinstva. Domaćini su nabavljali ribu, dok su domaćice pripremale svu ostalu hranu.  Retko se dešavalo da neko pripremi mrsnu hranu za sv. Nikolu. Gosti su donosili skromne darove (jabuka, cveće, šećer, ratluk). Ipak, utisak je da se i u prošlosti hrana za slavsku gozbu pripremala raskošno, naravno shodno prilikama i vremenima (rat, gladne godine i sl.).

Običaji

Za Svetog se Nikolu ne vezuje dovoljan broj lokalnih običaja i verovanja u odnosu na činjenicu da je u Srba Nikoljdan najveće i najšire rasprostranjeno krsno ime. Mnogi ga svetkuju isključivo prema osnovnim načelima pripreme slave. Uglavnom su zabeležena verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik – nerotkinje upravo njega mole za porod, ponegde je zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.

Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi Letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.

Ko je bio

Sveti Nikolaj Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Poreklom je iz grada Patare, iz Likije. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona, bili su pobožni ljudi.

Nikolaj/Nikola je bio sin jedinac. Njegovo ime znači pobednik naroda, a on se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa njime pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom. U srpskom narodu se veoma poštuje i kult posvećen sv. Nikoli je veoma živ, a takođe,  ustanovljen praznik ovom svetitelju svetkuje se u celom hrišćanskom svetu.

Na početku je Nikolaja Čudotvorca o duhovnom životu i hrišćanskoj veri podučavao njegov stric Nikolaj, episkop patarski, pa su se zajedno i zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon što su mu roditelji preminuli, razdelio je sav imetak sirotinji i postao sveštenik u svom rodnom gradu Patari. Bio je milosrdan i skroman po prirodi, te se povukao u samoću u nameri da ostatak života provede u molitvi, potpuno okrenut Bogu. Međutim, javio mu se tada glas Gospodnji koji je od njega zatražio da se među narodom podvizuje. Posle tog iskustva Nikolaj se vratio među svet i nedugo potom postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, pa je stoga poznat i kao episkop mirlikijski.

Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.

Sveti Nikolaj, odnosno Sveti Nikola, pre svega je uspostavljen kao zaštitnik moreplovaca. Veruje se da rukovodi svim vodama na svetu, te da spašava ljude od nesreća i brodoloma. Mnogi se moreplovci pomole Svetom Nikoli pre nego što se otisnu na putovanje.

Darujte decu

Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala. Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.

foto: thinkstock
foto: thinkstock

Početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji se ustalio običaj da se deca daruju o svetom Nikoli. Deca su uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele a ujutro su nalazila poklone. Verovalo se da ih je Sveti Nikola darivao. U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u kuće gde ima dece i darivao ih slatkišima i voćem.

Oprostite drugima dugove

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.

Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

Poštovan kod Srba

U našem narodu se smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje. Kao svoju slavu proslavljaju ga rotarijanci. Crkva proslavlja i prenos njegovih moštiju iz Mira, u Likiji, u italijanski grad Bari pod nazivom Mladi (ili Letnji) Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski. Stoga oni koji slave Nikoljdan preslavljaju Mladog ili Letnjeg Nikolaja.

Izvor: Žena.Blic, Stil Kurir