Život

Da li znate šta potpisujete?

Kada potpisujete ugovor za posao, najčešće niste sigurni na šta ste sve pristali, ni kakve ste sve uslove i obaveze prihvatili. Pravna savetnica kuće B92 Gordana Mizdrak za portal Super žena daje savete i objašnjava koje su osnovne stavke svakog ugovora, koji, pre svega, mora biti u skladu sa Zakonom o radu.
20.09.2013. - 15:27h

Najpre, Zakon o radu uređuje dve vrste rada : rad u okviru radnog odnosa i rad van radnog odnosa. Radni odnos se uređuje Ugovorom o radu, koji se zaključuje u pisanom obliku, pre nego što stupite na rad.

Radni odnos može biti na određeno vreme i na neodređeno vreme. Ovo znači da ste u slučaju radnog odnosa na određeno vreme angažovani na period koji (neprekidno ili sa prekidima) ne može biti duži od 12 meseci. Napomene radi, ukoliko ste zaključili Ugovor o radu na određeno vreme, pa nastavite da radite najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji ste zasnovali radni odnos (a poslodavac nije doneo i uručio Rešenje kojim se konstatuje prestanak vašeg radnog odnosa) taj radni odnos postaje radni odnos na neodređeno vreme, objašnjava Gordana. 

U skladu sa Zakonom o radu, obavezeni elementi Ugovora o radu (bez obzira da li je reč o radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme) odnosno minimum sadržaja koji mora biti uređen ovim Ugovorom propisani su članom 33 Zakona o radu i podrazumevaju: 

- naziv i sedište poslodavca; ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravišta zaposlenog; vrsta i stepen stručne spreme zaposlenog; vrsta i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; mesto rada; način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme); trajanje ugovora o radu na određeno vreme; dan početka rada; radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno); novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; pozivanje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. 

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. 

Potpisivanjem Ugovora o radu, između ostalog stičete pravo na odgovarajuću zaradu, koja NE MOŽE BITI MANJA od minimalne zarade utvrđene po radnom času. 

Kada je reč o samoj zaradi, naročito skrećemo pažnju na vaše pravo, koje možda i ne ostvarujete tako često u praksi. Ne zaboravite, imate pravo na uvećanu zaradu u skladu sa procentima predviđenim zakonom i to kada radite na dan praznika, koji je neradni dan, kada radite noću i u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, ukoliko radite prekovremeno, i u svakom slučaju po osnovu vremena provedenog na radu ostvarenu u radnom odnosu. 

Ističemo da u okviru radnog odnosa imate pravo i na naknadu troškova, koja, između ostalog, podrazumeva: 

- naknadu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju 

- za ishranu u toku dana (tzv. topli obrok) 

- regres za korišćenje godišnjeg odmora. 

Za razliku od nakade za prevoz, zakonodavac nije odredio minimalni iznos "toplog obroka" i regresa. 

Ukoliko ste u radnom odnosu, Poslodavac je dužan da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranjezdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Pored radnog odnosa, Zakon o radu uređuje i rad van radnog odnosa. Vrste rada van radnog odnosa su: 

1. Privremeni i povremeni poslovi  

Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji po svojoj priprodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Poslodavac za obavljanje ovih poslova može angažovati zaposlenog (koji je u radnom odnosu kod njega ili drugog poslodavca sa nepunim radnim veremenom), nezaposleno lice ili penzionisano lice. 

Poslodavac je dužan da plaća po ovom osnovu doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Osnovica na koju se uplaćuje doprinos čini ugovorena naknada. 

Kada je reč o ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova iako ne postoji zakonska obaveza, nema smetnji da se utvrdi pravo lica koje je angažovano na troškove prevoza i sl. u skladu sa Zakonom o radu. 

Ovakav ugovor poslodavac može da zaključi i sa licem koje je član omladinske ili studenske zadruge i koje nije starije od 30 godina. Ovde treba razlikovati slučaj kada angažovano lice ima navršenih do 26 godina i na redovnom školovanju, kada ono ostavaruje pravo za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Drugim rečima, vreme angažovanja ovim licima ne ulazi u staž osiguranja odnosno penzijski staž. S druge strane, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge, a imaju navršenih 26 godina, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, obavezno su osigurana po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. 

2. Ugovor o delu  

Ugovor o delu se zaključuje isključivo radi obavljanja poslova koji su  van delatnosti poslodavca, a koji za predmet imaju samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ovaj ugovor može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. 

Ugovor o delu mora biti zaključen u pisanoj formi, a lice koje je zaključilo ugovor ima pravo na nakandu u visini koja je ugovorena. Ugovor o delu može se zaključiti sa bilo kojim fizičkim licem, a iz takvog ugovora ne proistuču prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. 

Za obavljanje poslova po osnovu ugovora o delu plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (ugovorena naknada) smatraju se fizičkim licima koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim Zakonom. 

3. Ugovor o zastupanju ili posredovanju (radi obavljanja zastupanja ili posredovanja) 

Posredništvo je posao u pravnom prometu u kome posrednik dovodi u vezu zainteresovana pravna i fizička lica u cilju zaključenja određenog ugovora, dok je zastupanje obavljanje pravnih radnji u tuđe ime i za tuđ račun. Dakle, ovim ugovorom ne zasnivate radni odnos. 

Na ove ugovore plaća se samo doprinos na penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaća. Osnovica za plaćanje doprinosa je oporezivi prihod u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. 

4. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju 

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaključuje se sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita (kada je to predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci), kao i sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebne znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije. 

U oba slučaja, poslodavac je dužan da obezbedi novčanu naknadu i druga prava. Važno je znati da se ova novčana naknada ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu. 

Što se tiče socijalnog osiguranja, poslodavac je dužan da u ovom slučaju plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa, odnosno ugovorena naknada - ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa. 

5. Ugovor o dopunskom radu  

Dopunski rad postoji kada zaposleni koji radi puno radno vreme (odnosno 40 sati nedeljno) zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. 

Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Na ovu naknadu plaćaju se samo doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaćaju (s obzirom na to da je lice angažovano na ovaj način već osigurano po navedenim osnovama kod drugog poslodavca kod koja je zaposleno puno radno vreme).

Na kraju, dešavaće se u praksi da poslodavac sa vama zaključi i Autorski ugovor, koji je uređen Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi, osim ukoliko nije drugačije predviđeno samim zakonom. 

Elementi koje bi trebalo da sadrži ova vrsta ugovora su: imena ugovornih strana, naslov odnosno identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja odnosno prenosa, visinu, način i rokove plaćanja autorske naknade ako je ugovorena, kao i sadržinska, prostorna i vremenska ograničenja ako postoje. 

Načelno, poslodavac je u obavezi da i u slučaju autorskog ugovora uplaćuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno doprinos za zdravstveno osiguranje. 

Kada je reč o doprinosima, ukoliko se dogodi da osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. 

Dakle, radni odnos, samostalna delatnost i sl. omogućavaju vam da stičete neka ili sva prava iz socijalnog osiguranja. 

Ukoliko niste znali, prava iz socijalnog osiguranja koja možete osvariti pod uslovima i na način propisan zakonom su: 

1. Prava iz penzijskog invalidskog osiguranja  (starosna penzija, invalidska penzija, porodična penzija, naknadu pogrebnih troškova za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - novčanu naknadu za telesno oštećenje i novčana naknada za pomoć i negu drugog lica). 

2. Prava iz zdravstvenog osiguranja  (pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite). 

3. Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti  (novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje). 

Izvor: b92.net/superzena