Žarko Radić: Kad dođem u Beograd, prvo mi kažu: „Gde si Sveto!“

Žarko Radić, hrvatski i jugoslovenski glumac, kaže da mu je lik Svete, koji tumači u „Kud puklo da puklo“ veoma drag. U mladosti uglavnom je, kaže, tumačio uloge ozbiljnih momaka, odgovornih i ideološki čistih. Oni su, pored toga, bili i dobri, što je uglavnom nezanimljivo. Bar ne u odnosu na ove ružne, nevaljale, brze i koji se pokaju.

Zašto još volite lik Svete?

- Ja sam, u principu, oduvek voleo komediju. Jedan od velikih razloga što sam postao glumac je Džeri Luis. Ja sam njega obožavao kao klinac i video sam sve njegove filmove. Meni je to bilo fascinantno kako se čovek zeza, kako se igra. Tako da je meni komedija 600 puta zanimljivija od drame i tragedije i sve to jeste nešto što je moj teren. Taj antiheroj. I drag mi je jer, kad smo krenuli da radimo seriju, on se tu nešto sramežljivo pojavljivao, a onda, kako se serija nastavljala, način na koji sam ja Svetu shvatio postala je inspiracija piscima, pa su i razvijali ulogu u tom pravcu. Baš smo se lepo ispratili i ispoštovali. Sveto je postao bitan lik u seriji i često se jako zabavljam sa Svetom. Sve njegove nevaljalosti, škrtosti i inat ja pokušavam da opravdam na svoj način, jer mislim da on ima mnogo ljudskosti. Danas, eto, kada dođem u Beograd taksisti mi prvo kažu: „Gde si Sveto!“

Da li ste očekivali ovakav uspeh serije?

- Ne naravno. Ne možete to nikada da očekujete, ali strašno mi je drag Rukavina (reditelj), sa kojim sam već radio i znao sam njegov rad. A on je Ličanin. Hteo je da napravi nekakav omaž svojoj Lici, sa kojom ima neke nesporazume, što je evidentno. Ali ima i veoma mngoo ljubavi prema svom kraju. To se sve u seriji vidi.

A život Ličana se veoma dobro primio u regionu, pa čak i šire. Zašto mislite da je to tako?

- Milsim da su oni negde ljudi koji nisu falš. Oni kažu šta misle, pa koliko boli, boli. Kud puklo da puklo. Oni će reći, a onda će se posle boriti i snalaziti sa posledicama. Kažu, jer u trenutku ne mogu da se suzdrže, i mislim da je to ono lepo i životno.

Kako vam se čine mladi glumci,sa kojima radite? Je l' njima sada lakše ili teže da uspeju nego što je bilo kada ste vi počinjali?

- Statistički kada bi se objašnjavalo onda bi to bilo ovako. Tada, kada sma ja studirao glumu u Beogradu, a upisao sam je 1969. godine, postojale su dve akademije. U Beogradu i u Zagrebu.Te godine je u Beogradu primljeno 13, a u Zagrebu 8 studenata. Na 20 miliona stanovnika, glumu je studiralo nas je 21. Sada u Hrvatskoj glumu studira, neću preterati, oko 40 studenata, što je previše. U Beogradu još više. To nije dobro za te mlade ljude. Ponuda je veća od potražnje, a to nas dovodi u nepovoljnu situaciju.

Serija Otpisani, u kojoj ste igrali, ima dug vek. I danas kad se emituje gledanost je veoma velika. Da li se tome nadate i kad je u pitanju serija „Kud puklo da puklo“?

- Aca Đorđević je to tada napravio moderno , savršeno, bez prevelikog fetišiziranja. Tada su se filmovi, koje je država finansirala, radili po pe-esu. Svi su morali da budu uredni, ispravni... Imali smo Gagu koji je svima bio drag. Svi znamo tu muziku sa špice. Bilo je i brzo i dobro odglumljeno i moderno, tako da nije ni čudo što traje i dan danas. Tako isto je, na primer, i „Sivi dom“ Darka Bajića, napravio čuda. Bio je potpuno drugačiji, van svih standarda. Bez obzira na nivo kulture gledalaca, svi vole da vide istinitu scenu, a ne neku falš, melodramsku. Mislim da će određeni delovi „Kud puklo da puklo“ da budu zanimljivi. Serija jednim delom ide ka sapunici, a jednim, boljim, delom ide ka satiri. I taj deo će ostaviti traga, jer u toj brzini snimanja mislim da smo mi neku lestvicu podigli. To će, čini mi se ostati zapamćeno.

Hoćete malo da nam otkrijete šta nas čeka u novim epizodama, kako će se razvijati vaš odnos sa Barbarom?

- Ne znam da li smem da vam otkrivam. Tu će vam se svašta desiti. Ona i ja smo jedna neiscrpna veza. Veliki otpor mi je pružala u početku, ali ipak su se tu neke lepe stvari dogode i koliko ja znam do kraja serije biće hepiendova.

Nezaboravne su vaše scene s karaokama. Pevate li ih inače?

- Ne baš. Kad se malo popije onda može. Ja znam koliko ne znam da pevam, pa se baš ne ističem. Osim kad se malo popije.

Šta vam nedostaje iz Beograda?

- Iskreno sad kada bih vam rekao, nedostaje mi deo te moje mladosti, koji sam ostavio u Beogradu. Od Londona dole, kad se ide ulicom Kneza Miloša, kad procveta drveće u proleće, prema Dedinju...ima tu prelepih slika. Skadarlija se komercijalizovala još i u moje vreme, ali smo voleli da odemo i tamo. Naročito sedamdesetih kada su se tamo okupljale kolege. Pa onda bezbroj prelepih kafana...

Sa kim ste se družili najviše?

- Nisam se previše družio sa glumcima. Imao sam mnogo drugara van naše struke jer sam se intenzivno, u pojedinim periodima života, bavio biznisom. To je neki crv bio u meni. U Pazovi sam, na primer, imao oko 30 radnika osamdesetih godina. To je bilo zlatno vreme. Imao dosta prijatelja iz tog kruga. Od glumaca, jedno vreme sam se intenzivno družio sa Lanetom Gutovićem, igrali smo crne mace kod njega na Voždovcu, noćima.

Recite nešto pa kud puklo da puklo

- Dobro je. Živi smo. Ne tuku nas. I biće bolje. (smeh)

Seriju Kud puklo da puklo gledajte i na našem WebTv.

Pročitajte i:

Milan Štrljić: Tržište će svemu presuditi, pa i nama glumcima

Mirna Medaković: Nikako ne bih mogla da živim na selu!

Nezaboravan dan na snimanju “Kud puklo da puklo”

EKSKLUZIVNO ZA PRVA.RS: Ovaj frajer je pojačanje u „Kud puklo da puklo“!