Srbija i NATO zajedno u vanrednim situacijama
„Srbija treba da bude važan partner NATO-a i da učestvuje u različitim aktivnostima i stvarnim vanrednim situacijama“, kaže direktor međunarodne terenske vežbe Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora (EADRCC) pri NATO-u Klaudiu Zoikaš za Radio Slobodna Evropa.
RSE, Mila Đurđević
Vežbu „Srbija 2018“ od 8. do 11. oktobra 2018. zajedno organizuju NATO EADRCC i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije na više lokacija. To je ujedno i prvi put da je Srbija domaćin ovakve vežbe.
„Dobro je znati da će ovaj centar u budućnosti postati nacionalni trening centar za vanredne situacije“, kaže Zoikaš. U intervjuu za RSE govori i o mogućnostima unapređenja saradnje Srbije i NATO-a u vanrednim situacijama, kao i o detaljima vežbe koju je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao „najvećom vežbom spasavanja“.
RSE: Ovo je osamnaesta po redu terenska vežba Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora (EADRCC) pri NATO. Istovremeno, ova vežba se prvi put organizuje u Srbiji. Šta je glavni cilj ove vežbe?
Zoikaš: Glavni cilj vežbe je da se poboljšaju kapaciteti timova koji rade zajedno. Ukoliko biste to opisali jednom rečju, mi to zovemo interoperabilnost. To je praktično realni prikaz situacije u kojoj će timovi sarađivati kada dođe do neke katastrofe. Veoma je važno da uvežbavaju svoje sposobnosti da uzajamno deluju, jer to je upravo glavni cilj vežbe. Pobrinuli smo se za to da na svakoj lokaciji budu timovi koji dolaze iz različitih država ili timovi iz različitih disciplina, primera radi, timovi za spasavanje u urbanim sredinama i medicinski timovi sarađuju na svakoj od lokacija.
RSE: Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ovu vežbu je opisao kao „najveću vežbu spasavanja u vanrednim situacijama“. Šta je čini najvećom vežbom te vrste?
Zoikaš: Pre svega, u vežbi učestvuje više od 2.000 ljudi i oni dolaze iz 40 zemalja. Neki su došli kao deo multinacionalnih timova, primera radi Balkanske vojno-medicinske snage (Balkan Medical Task Force) u kojima je prisutno više nacija, neki su došli kao deo nacionalnih timova. Takođe, u vežbi učestvuje veliki broj različitih timova: timovi za spasavanje u urbanim sredinama, medicinski timovi, timovi za spasavanje iz vode i drugi. Takođe, imamo ljude koji planiraju vežbu, zatim one koji praktično „režiraju“ vežbu, ljude koji prave evaluaciju, imamo i VIP program.
RSE: Za scenario ove vežbe odabran je scenario zemljotresa. Da li su vežbom obuhvaćene i neke druge situacije?
Zoikaš: Ministar unutrašnjih poslova Srbije imao je glavnu reč pri izboru scenarija za vežbu. Odlučili smo da to bude zemljotres i ta odluka je doneta još u decembru prošle godine. Sam proces planiranja bio je dug. Vežba predstavlja kaskadni lanac vanrednih situacija, od izlivanja Garaškog jezera (na 10 km udaljenosti od Aranđelovca), takođe smo prošli scenario pucanja brane koja je zatim uzrokovala poplave. Vežba je obuhvatila i hemijski akcident na više lokacija, kao i urušavanje zgrada.
RSE: Vežbu zajedno organizuju Evroatlantski centar za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora pri NATO i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Koji su glavni dometi ove saradnje do sada i na koji način ona može biti unapređena?
Zoikaš: Imali smo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i pre ove vežbe. Srbija je pružila podršku nakon upućenog zahteva od strane više država za međunarodnu pomoć preko Evroatlanskog centra za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora. Dok su trajale te vanredne situacije, bili smo u kontaktu sa kolegama ovde u Beogradu. Međutim, ova vežba je posebna, zato što je tokom jedne cele godine glavni tim za planiranje, koji su činili internacionalni dizajneri vežbi ispred EADRCC-a i kolege iz Srbije – i to ne samo iz Ministarstva unutrašnjih poslova - radio zajedno.
Mi ovde govorimo o 40 planera, a tim za planiranje je sastavljen kao „u ogledalu“, tako da, na primer, ako imate Larsa iz Švedske koji je zadužen za kreiranje scenarija za spasavanje u urbanim sredinama, onda imate Davora u Srbiji koji sa njim radi godinu dana na planiranju ove vežbe. I to je princip koji smo primenjivali u svim segmentima rada.
RSE: Kakvu korist Srbija može imati od ove saradnje? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Srbija može računati na NATO kada je u pitanju odgovor na katastrofe.
Zoikaš: Ono što je sigurno to je da katastrofe neće prestati, tako da ne smemo prestati da uvežbavamo. Zbog toga sam mišljenja da je veoma važno da organizujemo velike vežbe poput ove. Srbija može učestvovati u ovim vežbama, kao što je to činila ranije. Svakako bi trebalo da nastavimo da radimo zajedno i da Srbija bude važan partner koji će učestvovati u našim aktivnostima i stvarnim vanrednim situacijama. Odlično je to što se Srbija velikodušno ponudila da bude domaćin ove vežbe. Uložen je ogroman napor i sve nacije su impresionirane kako je ovo mesto transformisano (baza vežbe u Mladenovcu na mestu bivše kasarne Bagremar). Veoma je lako, dovoljno je da odete na Google Earth i vidite kako je ovo mesto ranije izgledalo.
Međunarodni timovi su bili ovde u februaru, zatim u maju i sada su videli transformaciju. I dobro je znati da će ovaj centar u budućnosti postati nacionalni centar za trening, što znači da će ceo ovaj napor dovesti do toga da se spasioci obučavaju kako bi spasavali živote u Srbiji. Možemo sarađivati na mnogo načina – ovde ću se osvrnuti na stvarne vanredne situacije. U slučaju stvarne vanredne situacije, država, ukoliko je ozbiljno pogođena razmerama katastrofe, može se pozvati na međunarodni mehanizam za koordinaciju odgovora na katastrofu. Jedna od opcija je da kontaktira NATO centar EADRCC. Srbija je sa ovim centrom sarađivala i ranije – Srbija je i tražila i nudila međunarodnu pomoć kroz NATO EADRCC.
RSE: Na osnovu Vašeg iskustva, šta su ključne reči za upravljanje krizama i adekvatan odgovor na katastrofe?
Zoikaš: Dve ključne reči – fleksibilnost i prilagodljivost.
RSE: Šta biste rekli – koje su to najveće prednosti i mane sistema koji postoji u Srbiji? Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je da je ponosan na stručnost i spremnost ljudi koji su uključeni u upravljanje u slučajevima prirodnih katastrofa, poplava, zemljotresa... Međutim, izjavio je i da Srbiji nedostaje taj tehnički i tehnološki segment. Šta biste Vi rekli?
Zoikaš: Pre svega, želim da napomenem da je gospodin Predrag Marić, kao direktor ove vežbe u ime Republike Srbije – koji je praktično bio moj kolega u toku planiranja ove vežbe – sjajan lider. Sastavio je sjajan tim ljudi za planiranje ove vežbe. Oni su uspeli u tome da ono što je isplanirano zaista tako bude i realizovano. Vidimo značajan rezultat već sada, na polovini vežbe. To dovoljno govori o ljudima. Mislim da je za sve zemlje važno da idu u korak sa novim tehnologijama. Ne možete reći da je jedna zemlja „spremnija“ od druge.
Daću vam primer – Srbija ima najsavremeniji sistem koji snima fotografije sa različitih lokacija i čini ih dostupnim u realnom vremenu onima koji donose odluke u Beogradu ili negde drugde. I to se upravo dešava. Imali smo cepelin iznad jedne od lokacija na kojoj se organizuje vežba. Ja to do sada nisam imao prilike da vidim na nekim drugim vežbama. Tako da, ako posmatrate različite zemlje, svaka od njih je u nečemu dobra, u nečemu bi mogla da se unapredi. To je ono što je sjajno kod ove vežbe – imamo učesnike iz toliko zemalja koji rade zajedno i pokazuju tehnologiju kojom raspolažu, mi praktično učimo jedni od drugih.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
