Etnolog otkriva zašto se jaja prvo farbaju u crveno i šta da uradimo sa čuvarkućom od prošle godine, jer se ona ne baca

Najradosnijem hrišćanskom prazniku, prethodi najtužniji dan u godini a to je Veliki petak. Simbol Vaskrsa su ofarbana jaja, jer se veruje da je jaje koje je Bogorodica donela na Hristov grob postalo crveno, pošto su nevernici smatrali da će on oživeti ukoliko jaje pocrveni. Zato se ona mahom farbaju tom bojom, naročito prvo, koje ima veliki značaj u našoj kulturi, ono čuva dom i porodicu do naredne godine, tj Vaskrsa.

Zašto farbamo jaja u crvenu boju?, foto: Rina
Zašto farbamo jaja u crvenu boju?, foto: Rina

„Vremenom su uvedene i druge boje, a pored farbanja, koje je datira od davnina, radi se i šaranje, ali je ono novijeg porekla i seže dva ili tri veka u prošlost. Na jajima se mogu naći mahom hrišćanski simboli, ali i sve što ljudi smatraju da je prikladno i predstavlja ono što žele da se dogodi u budućnosti, kako bi se želje ostvarile snagom praznika“, rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.

Ona kaže da je sada rasprostranjeno uverenje da se jaja moraju ofarbati na Veliki petak, ali postoje i mišljenja da to ne treba raditi tog, najtužnijeg dana, kada se ni vatra ne pali, pa se jaje ne može skuvati i obojiti.

„Važno je da se to uradi do Vaskrsa, koji pada u prolećne mesece kada se bude priroda i vegetacija, što praznik, prema verovanju, podstiče, u čemu se ogleda isprepletanost hrišćanskih i paganskih simbola“, dodaje etnolog.

Hristovo vaskrsenje u nedelju predstavlja dokaz da se život rađa posle smrti, čime je razuverio sve nevernike, i dokazao im da postoji svevišnji Gospod koji odlučuje o sudbinama i životima svih ljudi.

„To je praznik nad praznicima, obeležava se povodom dana vaskrsnuća Isusa Hrista. Prethodi mu sedmonedeljni post, a svaka sedmica tog posta ima naziv. Tako se ova poslednja sedmica posta naziva strasna, u kojoj se obeležavaju Hristovo stradanje, kome je prethodila tajna večera, a potom i raspeće na Veliki petak, koji predstavlja najtužniji hrišćanski praznik, zbog žalosti za pogubljenim Isusom“, rekla je Ašanin.

Postoji verovanje da se jaja ne smeju bacati već da se moraju vratiti prirodi iz koje su uzeta, pa se ona tako ostavljaju u voćnjacima, baštama i njivama, kako bi podstakla plodnost. Vaskrs je praznik radosti, ljubavi i sloge, tog dana se čitava porodica okuplja kao znak jedinstva ne samo nje, već i čitavog hrišćanskog sveta.

„Kao što se za Božić tradicionalno sprema prase, tako se za Vaskrs priprema jagnje. Za razliku od dana Hristovog rođenja koji obiluje običajima paganskog porekla, za Vaskrs su mahom vezani hrišćanski simboli i rituali, koji slave život posle smrti, pa je sve čvrsto vezano za to značenje i simboliku“, dodala je Ašanin.

Iako post prethodi Vaskrsu, Veliki petak je dan najstrožeg podvizavanja za vernike, koji je posebno važan, a post se prekida na dan Hristovog vaskrsenja.

„Ukućani bi se ritualno omrsili vakršnjim jajetom, kucali bi se odmah po buđenju i potom jeli. Iz jajeta nastaje novi život, pa se smatralo da će tako u narednom periodu napredovati život i zdravlje. Trpeza je svečana, bogata, mesi se vaskršnji hleb u čije središte se stavlja crveno jaje, kako bi se njegova snaga prenela i na rod na njivama, odnosno na žito i brašno“, ističe etnolog.