Zašto sputavamo dečake da plaču?
Nije lako kanalisati emocije, naročito dečacima jer se od njih očekuje da budu "manje osetljivi"
Suze mladog srpskog fudbalera Vukašina Jovanovića, posle pobede nad Brazilom u finalu Mundijalita, dirnule su sva srca. Veličanstvena slika je obišla planetu, to su bile suze heroja koji je zajedno sa drugovima iz tima ostvario najveći san, svojoj Srbiji darovao pehar, a narodu ponos i nadu u bolje fudbalsko sutra.
Plakanje nije "rezervisano" samo za devojčice i roditelji koji brane sinovima da plaču čine veliku grešku, tvrde psiholozi. Naročito je važno doba sazrevaju za školu, između šeste i sedme godine, jer tada počinju da prihvataju društvene norme i pravila, među kojima je i ono "suze su znak slabosti, muškarci moraju da budu jaki i nikada ne smeju da plaču". U tom uzrastu, očevi su glavni uzori sinovima, a u normalnim okolnostima gotovo je nemoguće videti suze u tatinim očima. U želji da se identifikuju sa njima i postanu "pravi muškarci", dečaci zadržavaju suze, a kada ne mogu da se iskontrolišu i podlegnu emocijama, nakon toga osećaju stid da su pogrešili i ispali slabići. Evo šta savetuju dečji psiholozi...
Kako raste, dete ima manju potrebu da plače zbog svake sitnice, što znači da postaje zrelije i ne doživljava sve tako emotivno. Pohvalite ga zbog toga, ali, važno je i da ga naučite da suze nisu znak slabosti. Ako ono veruje u to i krije suze ili ih zadražava, pokažite mu snimke i slike poznatih muškaraca, sportskih junaka, koji bez straha pokazuju emocije.
Nije lako kanalisati emocije, naročito dečacima jer se od njih očekuje da budu "manje osetljivi" od devojčica. Srećni i uzbudljivi događaji takođe podižu adrenalin, a suze radosnice su odličan "izduvni ventil" da se organizam oslobodi tenzije. Osim toga, one "čiste" dušu i leče emotivne rane. U teškim situacijama, roditelji, a pre svega otac kao glavni uzor muškom detetu, trebalo bi da zagrli sina i dozvoli mu da plače koliko želi, ističu psiholozi. I reči: "Plači, biće ti lakše", deluju vrlo lekovito i brišu osećaj stida kod dečaka. U tom uzrastu je tatina podrška i uteha mnogo važnija od nežnog maminog zagrljaja, jer od sedme godine dečaci počinju da se osamostaljuju od majčinog zaštitničkog okrilja pokušavajući da izgrade muški identitet.
Izvor: novosti
