Četiri osnovna stila roditeljstva

Poslednjih godina porodica prolazi kroz brojne radikalne promene. Vaspitni postupci roditelja značajno utiču na dečji razvoj. Pristupi su individualni i variraju u različitim kulturama. Međutim, dve dimenzije roditeljstva posebno su vezane za dečji razvoj, a to je roditeljska toplina i roditeljski nadzor.

Roditeljska toplina je količina podrške, ljubavi i ohrabrenja koju roditelji pružaju u odnosu na stepen neprijateljstva, posramlijvanja i odbacivanja. Roditeljski nadzor je stepen nadzora, discipline i upravljanja u odnosu na nebrigu i nezainteresovanost. Kombinacija ovih dveju dimenzija proizvodi četiri osnovna stila roditeljstva.

Autoritativni roditelji imaju visok stepen topline i nadzora, oni su brižni i osetljivi prema deci, ali ocrtavaju jasne granice u odnosu, čime okolinu u kojoj deca odrastaju čine predvidljivom. Najpozitivnije deluju na detetov socijalni razvoj. Njihova deca su znatiželjna, samouverena, akademski uspešna i nezavisna. Autoritarni roditelji imaju nizak stepen topline, a visok nadzora, vrlo su zahtevni, uspostavljaju strogu kontrolu nad ponašanjem dece, a ispunjavanje svojih zahteva osiguravaju pretnjama i kaznama. Njihova deca su osetljiva, lako se iznerviraju, ćudljiva su, agresivna i pokazuju probleme u ponašanju. Popustljivi roditelji imaju visok stepen topline, ali nizak nivo nadzora, puni su ljubavi i emocionalno osetljivi, ali postavljaju malo ograničenja za ponašanje deteta. Njihova deca su impulsivna, nezrela, slabo kontrolišu svoje ponašanje. Ravnodušni roditelji imaju nizak nivo topline i nadzora i takvim stilom odgajaju decu koja su zahtevna, neposlušna, ne učestvuju primereno u igri i socijalnim interakcijama.

Porodica ima svoje životne cikluse i oni nisu isključivo vezani za dete. Hejli (Haley) životni ciklus porodice deli na šest faza:

1) faza mladića i devojke;

2) faza parova;

3) faza porodice s malim detetom;

4) faza porodice s adolescentom;

5) faza porodice s odraslom osamostaljenom decom;

6) faza porodice u starosti.

Svaka od ovih faza ima svoju specifičnu dinamiku i problematiku, sa odgovarajućim mentalnohigijenskim posledicama. Roditelj koji se pokazao vrlo dobar i sposoban u jednoj fazi života porodice može biti znatno manje uspešan u nekoj drugoj fazi.

Na primer, u adolescenciji razvoj vodi dete od faze opozicije roditeljskim autoritetima i uopšte autoritetima, prema fazi afirmacije kroz pripadnost dobno definisanim grupama. Grupna pripadnost predstavlja potvrdu sopstvene nezavisnosti i izražava se preko specifičnosti frizure, stila odevanja, razonode, lektire, doterivanja... Menja se slika tela, dakle adolescentova predstava o sopstvenom telu. Kao poseban fenomen javlja se uključivanje genitalnih organa i njihove funkcije u telesnu šemu. Problemi doživljaja vlastitog tela i nastojanje da se potvrdi njegovo postojanje mogu se manifestovati i na bizarne načine, npr. pokušajem samoubistva, bulimijom, njenom negacijom anoreksijom i ovisnošću o narkoticima.

Ne zaboravite - svaki životni ciklus porodice ima svoje specifičnosti, baš kao i opisana faza porodice s adolescentom. Zadatak roditelja je da se upozna s dinamikom razvojnih ciklusa, da prihvati svoju ulogu i zadatke koje mu pojedine faze donose, da podrži sve članove svoje porodice, a posebno decu u razvojnim procesima i pri tome bude nosilac i izvor pozitivnog životnog stava.