Preminuo Dobrica Ćosić

Ćosić je rođen 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, nedaleko od Trstenika.

Srednju poljoprivrednu školu pohađao je u okolini Negotina. U partizanski pokret uključio se na samom početku, 1941. godine, gde je bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda. Posle rata završio je Višu političku školu "Đuro Đaković" u Beogradu.

Prvi roman "Daleko je sunce" objavio je 1951. godine. To je knjiga s temom iz Drugog svetskog rata i revolucije. Roman "Deobe", objavio je 1961. Ćosićevi "Koreni", objavljeni 1954, je jedan od prvih modernih srpskih romana.

Višetomni roman "Vreme smrti", objavio je od 1972. do 1975. godine. Junaci iz "Korena" našli su svoje mesto u tom romanu o Prvom svetskom ratu, borbi, stradanju i tragediji srpskog naroda. Osamdesetih je objavio dela "Vreme zla": "Vernik","Grešnik" i "Otpadnik".

Ćosić je knjigu "Vreme vlasti" objavio 1995. godine, od 2001. do 2008. u šest knjiga dnevnik "Pišcevi zapisi", a "Vreme zmija" 2009. godine. Najnoviju knjigu - dnevnik "U tuđem veku" predstavio je početkom juna ove godine.

Dobitnik je brojnih nagrada za književnost u Srbiji i nekoliko književnih nagrada u svetu a tri puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, 1981, 1989. i 2011. godine. Čitava njegova javna, književna i publicistička delatnost bila je posvećena egzistencijalnim problemima srpskog naroda. Neretko je nazivan "ocem nacije", u pozitivnom, ali i u pežorativnom smislu.

U više navrata još šezdesetih ukazivao je na egzodus Srba sa Kosova i Metohije zbog čega je godinama bio politički anatemisan i isključen iz javnog zivota, potom je decenijama bio neka vrsta političkog disidenta.

Usprotivio se smeni Aleksandra Rankovića 1966. godine, a 1984. je bio među osnivačima Odbora za odbranu slobode misli i govora, koji je branio sve protivnike socijalističke Jugoslavije, bez obzira na političke stavove ili nacionalnost. Dve godine kasnije bio je jedan od autora Memoranduma SANU, u kojem je analizirana tadašnja situacija u Jugoslaviji. Memoradum je naišao na burne reakcije u celoj zemlji.

Ćosić se smatra za idejnog začetnika Srpske demokratske stranke u Kninu i istoimene stranke u BiH, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.

Godine 2000. priključio se pokretu Otpor, ali je kasnije izjavljivao da to ne bi učinio da je znao da je finansiran iz inostranstva. Ćosić je bio i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.

Posle 2000. objavio je dela Piščevi zapisi, Srpsko pitanje, Pisci moga veka, Kosovo, Prijatelji, Vreme vlasti i Vreme zmija. Poslednji Ćosićev roman Vreme zmije izašao je 2009. godine i u ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. Godine. Član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 1970. godine.

Nikolić izrazio saučešće porodici Ćosića

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je telegram saučešća porodici Dobrice Ćosića, koji je preminuo danas u 93. godini.

U telegramu predsednika Nikolića piše:
"Draga naša Ana, vaša porodica ostala je bez ljubavi i podrške oca i dede, srpska književnost bez jednog od svojih simbola dvadesetog veka, a svako od nas bez mislioca čija kritička reč se uvažavala i čula. Svu Vašu tugu iskreno dele sa Vama, Tomislav i Dragica Nikolić sa porodicom".

Saučešće Dačića porodici Ćosića

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izrazio je najdublje i najiskrenije saučešće povodom smrti Dobrice Ćosića, njegovoj porodici.

"Dobrica Ćosić je bio intelektualna snaga srpskog naroda, jedan od naših najvećih književnika, i partizan i Srbin, i komunista i demokrata, i običan čovek i državnik", rekao je Dačić.

Kako je dodao, Ćosić je objasnio je zbog čega je sunce daleko, koji su, zapravo, naši koreni, upozorio na deobe, opisao i vreme smrti i zla, bio i grešnik i otpadnik i vernik.
"Zalagao se za promene, spoznao vreme vlasti, ali i zmija, razumeo Kosovo, proučavao srpsko pitanje u dvadesetom veku, upitao se šta je izazvalo rat u Bosni", dodao je Dačić.

On je još rekao da su mu Ćosićevi saveti uvek bili dragoceni u vođenju državne politike.
"Izražavam najdublje saučešće porodici Dobrice Ćosića. I najdublje saučešće Srbiji", navodi se u telegramu saučešća.

Izvor: Tanjug