Danas je Bogojavljenje
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Bogojavljenje - "objavljivanje Bogočoveka" i "uvođenje Hrista u mesijansku misiju". Tim praznikom se obeležava to što je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se "nebo otvara" i na Isusa "sleće Sveti duh" u "obliku goluba".
Starokalendarske pravoslavne crkve slave jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu Bogojavljenje - Epifanija, Teofanija, kada se proslavlja krštenje Hristovo na Jordanu, od strane sv. Jovana Krstitelja. Novokalendarci su ga slavili 6. januara. Krštenje Hrista beleže sva četiri jevanđelista, a apostol Luka navodi da mu je tada bilo oko trideset godina.
Došavši iz nedaleke Judejske pustinje, sveti Jovan je na reci krstio mnoge, radi očišćenja od greha i ponovnog, duhovnog rođenja, pozivajući ih na pokajanje. Hristos je došao iz Galileje, da bi i sam bio kršten.
Tada se desilo Bogojavljenje: kada je Isus izašao iz vode, po jevanđelju, otvorila su se nebesa i pojavio se Duh sveti u vidu goluba, koji je sišao na Njega. Glas odozgo je govorio: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!
Praznik je poznat još iz apostolskih vremena, a u drugom veku pominje ga i sveti Kliment Aleksandrijski.
U hramovima obavlja se čin velikog osvećenja vode, koju vernici nose svojim kućama, njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. U svečanostima je u Srbiji nekada učestvovala i vojska, zapamćene su veličanstvene litije kroz gradove, u kojima su bile zastupljene sa svojim zastavama razne organizacije, društva i školske ustanove.
Uveče, uoči praznika, hrišćani se već pozdravljaju sa "Bog se javi!", uz odgovor "Vaistinu se javi!" i trude se da do ponoći ostanu budni, verujući da se tada otvara nebo, kada se svaka živa voda osvećuje i da će im tada Bog, nakon molitve napolju, uslišiti bogougodne želje.
Nema pravoslavnog hrama u kome nije prikazano Bogojavljenje na ikonostasu ili na freskama. Nekada se na ovaj dan obznanjivalo kada se ima slaviti Uskrs te godine. Pravo da to ustanovljava, po odredbama vaseljenskog sabora, imala je za celu Crkvu Aleksandrijska patrijaršija.
Plivanja za časni krst
Bogojavljenje se obeležava se širom Srbije tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.
Patrijarh srpski Irinej služiće svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Svetog oca Nikolaja u Zemunu, nakon čega će uslediti litija do Zemunskog keja i tradicionalno plivanje za časni krst u Dunavu.
Proslava Bogojavljenja će i ove godine biti organizovana u Hramu Svetog velikomučenika Georgija na Banovom Brdu, a svetu arhijerejsku Liturgiju će služiti Episkop remezijanski Andrej, nakon čega će biti organizovana litija do Ade Ciganlije gde će, takođe, biti organizovano plivanje za časni krst.
Nadmetanje za časni krst organizovaće i opština Grocka. Program će biti održan da Dunavskom keju u Grockoj, a prvo je predviđena Bogojavljenska litija koja će krenuti iz porte crkve Svete trojice i nju će predvoditi sveštenstvo crkve i opštinsko rukovodstvo.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova je najavljeno da će pripadnici elitnih jedinica Ministarstva odbrane i MUP-a plivati za časni krst na Markovačkom jezeru kod Mladenovca.
U Kruševcu će biti obeleženo Bogojavljenje i to manifestacijom na Zapadnoj Moravi "Viteško nadmetanje za časni bojojavljenski krst", koju 13. put organizuju grad Kruševac, opština Trstenik odnosno mesne zajednice Bela Voda, Bresno polje i Stopanja.
Tradicionalno, 12. plivanje za časni krst, održaće se u podne na Bagrdanskom jezeru, oko 15 kilometara severozapadno od Jagodine. Nadmetanje za časni krst biće organizovano i u Čačku.
Na manifestaciji "Plivanje za časni bogojavljenski krst, koja će biti održana na obali Dunava u Sremskoj Kamenici, 33 takmičara plivaće do časnog krsta 33 metra.
Pre početka takmičenja, vladika sremski Vasilije služiće liturgiju u sremskokameničkom Hramu rođenja presvete Bogorodice.
