- Očekujem da se ples vrati na velika vrata i da zauzme ono mesto koje zaslužuje. Da ljudi vide nešto lepo i kvalitetno. Da vide šta ovi ljudi zapravo rade i čime se svi mi bavimo, da postoji i neka druga vrsta igre. Moj motiv zašto sam ja u svemu ovome je da vratim igru tamo gde joj je mesto, kaže Gromilić.

Imaš li poriv da izletiš na scenu i zaplešeš?
- Ako bude bilo prilike, da. Za sada ću se držati iza i davati im svu svoju podršku i svo svoje znanje koje sam stekao za ovih dvadeset i kusur godina igranja.

Kako našim takmičarima ide za sada?
- Za sada im ide loše!. Šalim se. Sve je sjajno, super, stvarno. Imaju blago uzbuđenje, jedva čekaju. Imaju tremu, ali je to potpuno normalno, svi su oni ostvareni u svojim profesijama i izloženi očima javnosti, a ne znaju još šta ih čeka, dok ne probiju led. Sad je pravo probijanje leda, jedva čekam da im vidim face.

Ima li nekoga sa dve leve noge?
- Nema nikoga sa dve leve noge. Ja imam teoriju da čovek ima ritam u sebi, možda je zaboravio da ga čuje ili da ga sluša, ali u nama svaki sekund otkucava srce. Mi imamo ritam u sebi, samo smo ga vratili nazad. Ljudi počinju ponovo da čuju i obraćaju pažnju.

A nekoga ko je baš dobar?
- Za mene ne postoji. Oni za mene moraju da budu svi isti. Nekome nešto ide lakše, nekome teže, što je potpuno normalno. Ne postoji nešto za šta su baš svi sposobni.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.