Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Porodica

13. 11. 2017. 09:51   >>  12:26

Iz iskustva stručnjaka: Šta je autizam i šta su pervazivni razvojni poremećaji?

Koji su simptomi, kada bi roditelji trebalo da potraže savet stručnjaka, šta uzrokuje ove poremećaje, da li postoji lek za autizam? Na ova i druga pitanja o autizmu i pervazivnim razvojnim poremećajima, odgovara dr Nataša Čabarkapa, logoped.

Šta je autizam?

Autizam ili pervazivni poremećaj pokriva širok spektar poremećaja i definiše ga odsustvo određenog ponašanja, kao što su:

Poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije;

nepostojanje imaginacije;

nemogućnost socijalizacije;

prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom, hod na prstima, lepršanje rukama;

preosetljivost čula: bilo da je stimulus (nadražaj) slušni, vizuelni ili taktilni tj. rutina u svakodnevnim aktivnostima;

povećana hiperaktivnost i uznemirenost;

opsednutost TV reklamama, telefonom, tabletom, kompjuterom, svetlećim predmetima.

Koji su simptomi autizma i pervazivnih razvojnih poremećaja?

Jedan od prvih simptoma je neodazivanje na ime (gde roditelj prvo posumnja na sluh koji bi i trebalo proveriti), ali tu su i:

oskudan rečnik (za detetov uzrast);

korišćenje gesta ili nedostatak istog kada mu nešto treba;

neadekvatno i siromašno igranje igračkama (ređanje u istom nizu, vrtenje točkova na autiću, korišćenje perifernog vida kada posmatra igračku), kao i odsustvo osmišljavanja igara;

isključivanje, tj. odsustvo pogleda;

pažnja je kratka, a hiperaktivnost povećana u situacijama usmerene aktivnosti;

nedostatak pokaznog gesta (koji je preteča razvoja govora).

Kada bi roditelji trebalo da potraže savet stručnjaka?

Vreme kada roditelj treba da reaguje je oko druge godine (moj savet je 18. mesec), kada se multidisciplinarnom opservacijom deteta (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) dijagnostikuje problem.


Zašto tada?

Autizam i pervazivni poremećaji se ne dijagnostikuju pre treće godine. Pre tog perioda stručnjaci mogu uočiti elemente iz pervazivnog spektra i raditi na tome. Osamnaesti mesec je važan jer se smatra da je to ključan period do kada je dete trebalo da usvoji sve aspekte govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja primerenih tom uzrastu. Jer, ukoliko se javi bilo kakvo odstupanje baš ovaj period je ključan za adekvatnu stimulaciju i tretman, a samim tim se očekuju i bolji rezultati.

Napomena: ne treba čekati, roditelji bi trebalo da dođu na vreme jer je to prvi uslov za pomoć detetu.

Šta uzrokuje ove poremećaje?

Uzroci mogu biti genetski, imunološki, metabolički, ali se ne znaju svi uzroci. Kod neke dece imunološki deficit (preterana upotreba antibiotika ili slab imunitet), može da bude okidač za nastanak poremećaja.

Da li postoji lek za autizam?
Za poremećaj koji nazivamo autizam još uvek nije pronađen lek. Međutim dolaskom na vreme kod stručnjaka (logoped, defektolog, oligofrenolog, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) i timskim radom mogu se postići dobri rezultati, toliko dobri da dete postaje funkcionalno i socijalizovano.

U ovim situacijama bitna je timska stručna saradnja. Roditelj se uglavnom obrati pedijatru kada uoči neki problem kod svog deteta. Pedijatar upućuje na dalju dijagnostiku, gde se, kada se utvrdi dijagnoza, sprovodi adekvatan stručni tretman (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) svako sa svog aspekta.

Zašto roditelji krive sebe za problem svoga deteta?

U dugogodišnjoj praksi u radu sa decom sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socio-emocionalnim problemima, često se susrećem sa tim da roditelj krivi sebe za problem svoga deteta - zašto nisu došli na vreme, zbog čega su čekali, a videli su da dete ima problem.

Prvo mislim na one roditelje koji su svesni da njihovo dete ima neki problem u govoru i komunikaciji, ali nisu svesni da je potrebno odmah započeti logopedski tretman, već misle: "Mali je, ima vremena". Drugo, dešava se da roditelj dođe kod stručnjaka, a on mu kaže da je još "rano". Ne slušajte kada vam kažu da je rano, a vaš majčinski instinkt vam govori suprotno.

Onog trenutka kada posumnjate da nešto nije u redu, idite kod stručnjaka na procenu. Možda će vam on reći da je sve u redu ili će vam dati savet da krenete na logopedske tretmane. U svakom slučaju, bolje je doći na kompletnu timsku opservaciju nego posle kriviti sebe zašto niste došli ranije.

Broj autistične dece u stalnom porastu

Kada govorimo o broju dece sa ovom dijagnozom u našoj zemlji ali i u svetu brojke su poražavajuće.
Postoji podatak da je u SAD-u u 2000. godini svako 250. dete autistično, u 2006. svako 166. dete, a u 2007. svako 155. dete. Autizam u Srbiji je u velikoj progresiji jer se na 68 dece rađa jedno autistično. Takođe postoje podaci da u Srbiji ima između 30.000 i 60.000 osoba sa autizmom (podatak sa konferencije za novinare koja je održana 2. aprila 2017. povodom dana osoba sa Autizmom). Autizam je češći kod dečaka nego kod devojčica, i to u odnosu 1:3.

Izvor: yumama.com

Vezani video

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari