Životna priča Kornelija Kovača: Posle razvoda i smrti žene, ona mu je vratila veru u ljubav

Foto: Prva TV Printsvreen

Kornelije Bata Kovač rođen je samo nekoliko minuta uoči Nove 1942. godine u Nišu gde je živeo sve do 1946. godine, kada se s roditeljima preselio u Suboticu, rodni grad svog oca.

Njegov deda Kornel Kovač bio je muzičar, radio je i kao dirigent u Subotičkoj operi, otac Josip je svirao u Subotičkoj filharmoniji i sa orkestrom Univerzal otkrivao jazz, a bavio se i komponovanjem.

Okružen instrumentima, Kornelije i njegov brat Mihajlo (svojevremeno je bio član grupe Delfini, kasnije se posvetio TV novinarstvu a od 2001. godine je bio ambasador Jugoslavije u Austriji), vrlo rano su se zainteresovali za muziku, pohađali su nižu muzičku školu, odsek klavir.

Pored klasičnog muzičkog obrazovanja Kornelije Kovač posvećuje mnogo vremena džez i rok muzici. Prvu kompoziciju pod nazivom "Pusti trotoari" Kovač komponuje već sa četrnaest godina – 1956. godine. Prvi javni nastup mladi Kovač je imao u subotičkoj gimnaziji koju je pohađao na tada popularnim popodnevnim čajankama.

Karijeru profesionalnog muzičara počinje 1961. godine kada formira svoju prvu grupu – "BKB" u Sarajevu, koja postaje uvaženi džez trio tog vremena. Godine 1963. sa ovom grupom nastupa na YU džez festivalu na Bledu u Sloveniji, prenosi b92.net.

Posle godina u kojima je vodio različite orkestre u Bosni, Kornelije Kovač se pridružuje najpopularnijoj sarajevskoj pop grupi "Indeksi". Sa njima nastupa na dva meseca dugoj turneji po Rusiji. Posle ovog velikog profesionalnog iskustva, 1968. godine kada se doselio u Beograd, Kornelije Kovač osniva jednu od najznačajnijih jugoslovenskih grupa svih vremena – "Korni grupu".

Sa "Korni Grupom" nastupa na brojnim muzičkim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i Evropi, među kojima od posebnog značaja ima učešće na "Opatijskom festivalu" 1974. Pobeda "Korni grupe" u Opatiji, obezbedila im je učešće na "Pesmi Evrovizije" te godine u Brajtonu. Plasirali su se na 12. mesto, a kasnije te godine Kornelije Kovač odlučuje da grupa prestane sa radom.Od tada Kornelije Kovač počinje uspešnu solo karijeru.

Godine 1980. se seli u Veliku Britaniju, gde sarađuje na mnogim muzičkim projektima i sa zvezdama britanske pop i rok scene kao što su Berni Marsden, gitarista grupe „Vajt Snejk", Hans Cimer, Pol Džons, bivši pevač grupe „Manfred man" i dr. Kornelije Kovač piše muziku za pozorište, film i televiziju. Kao kompozitor pop i rok muzike izuzetno je uspešan.

Njegove kompozicije objavljuju na brojnim LP pločama u nekadašnjoj Jugoslaviji, Španiji, Francuskoj, SAD, Holandiji, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Grčkoj itd. Mnoge od njih su sa prefiksom „zlatna" ili "platinasta" ploča u Jugoslaviji.

U mnogim muzičkim projektima u Španiji od 1979. godine Kornelije Kovač se pojavljuje kao producent, kompozitor ili aranžer. Sarađuje sa mnogim TV stanicama u Španiji kao što su TELE 5 (muzički je producent Talije, zvezde Tele 5), Antena 3 (muzički direktor popularnog TV šoua "De Tu, A Tu"). Takođe, Kornelije Kovač provodi godinu dana kao klavijaturista popularnog španskog Caco Senante Salsa benda). Za C.E.A.R. izdaje humanitarni disk za pomoć deci u Bosni i Hercegovini za vreme rata 90-ih godina. U tu akciju uključuju se brojne javne ličnosti, među kojima i tadašnji predsednik Španije, Felipe Gonzales.

Po povratku u Jugoslaviju, okuplja stare i nove muzičke zvezde i u sopstvenom muzičkom studiju nastavlja sa aktivnim radom na mnogim muzičkim projektima.Osim za pozorište, filmove i televiziju, Kornelije Kovač je napisao i neke od najvećih hitova domaćih muzičkih zvezda poput Zdravka Čolića (April u Beogradu, Živiš u oblacima, Zvao sam je Emili, Jedna zima sa Kristinom, Jedina, Mađarica), Generacije 5 (Ti samo budi dovoljno daleko), Lepe Brene (Janoš, Sanjam, Sitnije Cile, sitnije) i mnoge druge.

Otac je tri kćerke: Aleksandre, Kristrine i Anje i sina kog je dobio u drugom braku posle smrti prve supruge Spomenke.

Kompozitor Kornelije Kovač i njegova supruga Snežana Kovač upoznali su se sasvim slučajno na Beogradskom sajmu knjiga, tačno pre 16 godina. Kako piše magazin "Gloria", Snežana je bila zadužena za štand izdavačke kuće i bez konkretnog razloga jako je želela da sretne čuvenog kompozitora. Sreća joj se osmehnula i to se dogodilo.

Pošto je njega osvojio njen osmeh, izlazak na običnu jutarnju kafu usledio je nakon mesec dana, a za pomenuti magazin oboje su se prisetili kako se to tačno dogodilo.

"Bilo je to drugog dana Sajma knjiga, negde pred kraj radnog vremena. Već malo umorna pomislila sam što bi bilo lepo da se pojavi Kornelije Kovač. Podigla sam glavu i ugledala ga. Uplašila sam se, prvi put u životu, svojih želja. U tom trenutku nikakvih razloga nisam imala da od svih ljudi na planeti pomislim baš na njega. Znala sam ko je on, i to je bilo sve", ispričala je Snežana jednom prilikom u intervjuu za Gloriju.

"Poslednjih godina tražim antikvarna izdanja o velikanima klasične muzike. Ranije sam sakupljao romansirane biografije rokera, ali sad me zanima romantičarsko doba, neverovatne priče poput one kako je Đuzepe Verdi pokušavao da dođe do kolege Riharda Vagnera. Nema šta nije probao, na kraju je skupio hrabrost i pokucao mu na vrata kuće u Veneciji. Ubeđivao je slugu da ga pusti unutra, ovaj je odmahivao glavom, a kad je očajni Verdi zakukao da samo želi da ga vidi na tren, lakej mu je odgovorio: “Žao mi je, gospodine, Vagner je preminuo ovog jutra”.

Elem, razgledao sam sve štandove, a onda mi je pažnju privukao Snežanin osmeh, topao, iskren, drugačiji. Prilazeći, razmišljao sam šta da je pitam i zatražio sam nešto od Hermana Hesea, mog omiljenog pisca, iako sam video da je na štandu sve stručna literatura".

Ona je tada odgovorila da nema traženu knjigu, ali je za svaki slučaj htela još jednom da proveri, međutim, nije je našla. Kornelije je tada priznao da je knjiga bila samo izgovor kako bi prolongirao razgovor sa njom, ali je i tome došao kraj, jer je hteo posle Sajma da ide na kafu.

"Gledajući kako odlazi, opet ne znam zbog čega, poželela sam da se vrati. Došao je pola sata kasnije, totalno zbunjen, i pozvao me na kafu. Potpuno zatečena, promucala sam da ne mogu da ostavim štand. U stvari, trebalo mi je vremena da se saberem. Bože moj, o čemu ja da pričam sa jednim Batom Kovačem? Nemam dodirnih tačaka sa muzikom, osim što sam prosečan slušalac", rekla je ona.

Kovač se na kraju treći put vratio kako bi uzeo Snežanin broj telefona i tek nakon mesec dana izašli su na kafu na Adi Ciganliji.

"Posle mesec dana. Izašli smo u jedan lep restoran na Adi Ciganliji. Bio je već novembar, jezivo hladan".

Gospođa Kovač postala je 22. marta 2014. godine.‒ Tog dana su bili „Mladenci“, ali mi smo slučajno došli do tog datuma. Bata je i ranije predlagao da pređem kod njega, ali sam ga zamolila da sačekamo da moj sin upiše fakultet i da ćerka završi studije. Bilo mi je važno da se oni osamostale, da postanu zreli ljudi.

Činu venčanja prisustvovale su Batine kćerke i njegov brat Mihajlo sa porodicom, moja deca, Batini kumovi sa prvog venčanja, kao i moja kuma sa kćerkom, naši kumovi ‒ otkrila je Snežana Kovač, koju svi, pa i ćerke njenog supruga zovu Sneška, što na najbolji način govori o tome koliko su bliski, prenosi stil.kurir.rs.