Čuvenu pesmu sigurno naručujete u kafani, plačete i evocirate sve svoje nesrećne ljubavi i iznova proživljavate bol koji proživljava lepa Fatma.

Pesma „Voljelo se dvoje mladih“ jedna je od najlepših sevdalinki, koju je otpevao Himzo Polovina (album "Narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine" iz 1972. godine), a koja je novim generacijama poznatija kao „Žute dunje“ koju je Bregović aranžirao za film „Kuduz“.

Sve nam je jasno: i zabranjena ljubav i mladost i bol i patnja zbog nemogućnosti da slobodno ašikuju, ali nam nije jasno, ako ju je već toliko voleo, zašto se tri godine nije ni javio ni pojavio. Šta ga je sprečilo?

Kompozitor i muzičar Dragan Stojković Bosanac, član žirija „Zvezda Granda“, ima sasvim jednostavno objašnjenje.

- Ako tražite bukvalno objašnjenje, dunje su bile preskupe i on je morao da radi da bi zaradio novac da ih kupi za Fatmu. A ako pitate zašto iz Stambola tri godine nije bilo abera od njega, to je zato što je njemu, dok je tražio dunje, vreme brzo prolazilo, a Fatmi sporo.

Priznajte, nikad vam ne bi palo na pamet?

Profesor dr sci. Esad Bajtal, autor knjige "Sevdalinka, alhemija duše", za PRVA.RS odgonetnuo nam je zašto je ljubav Fatme i njenog dragog bila osuđena na propast.

Prof. Bajtal kaže da je tema sevdalinke „život u svoj njegovoj tragično-dramatičnoj izvedbi i najrazličitijim (ljubav je samo jedan segment toga) modalitetima. I ona se njime bavi, bez obzira da li za konkretnu tematsku podlogu uzima neki stvarni ili samo mogući izmaštani i poetski izbrušeni događaj.“

- U tom smislu, nije nemoguće da u pesmi „Voljelo se dvoje mladih“ svedočimo samo izvanrednoj imaginaciji tragike poslednje želje koja, po inerciji uobičajene sevdalinske logike i dramaturgije, mora ostati neostvarena. To je, moglo bi se reći, sudbina svih velikih ljubavi, koje svoj mitski nezaborav, ostajući u horizontu nikad ispunjene želje, duguju upravo tom momentu fatalne, udesne, zlokobne neostvarenosti.

A kako teče ta fatalna ljubav koja od samog početka nailazi na prepreke i ide ka ponoru...

- Pesma počinje upravo nekom vrstom nedefinsane zabrane ("dušmani im ne dadoše"), odnosno nepoznate prepreke kao standardne stavke sevdalinke, što se isprečila na ljubavnom, lepršavo snovitom i bolno rovitom putu dvoje mladih. Kao psihosomatski odgovor na svu tragiku tako zacrtane nemogućnosti, pojavljuju se bolest djevojke ("razbolje se lijepa Fatma") i zajedno s njom, poslednja želja (ovde su to žute dunje) koja, logikom samrtne tragike i poetske dramatike, mora, takođe, ostati neispunjena. A to je ona večna - "pusta želja" - koju tako često srećemo u sevdalinci kao pesmi bola, objašnjava prof. Bajtal.

A šta vi mislite, zašto ga nije bilo tri godine? Gde je bio i šta je radio? Ako imate svoju verziju, izvolite nam pisati u komentarima.

Pogledajte jedno od najlepših izvođenja pesme ikada...

Suze će vam teći dok slušate kako Božo peva "Žute dunje"...

A evo Himzine verzije:

Pratite nas i na Viberu!​

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.