Samohrana majka sa DVOJE DECE živi u minijaturnom ŠATORU: „Nisam imala za kiriju, KUPAMO SE U BURETU, a najsrećnija sam kada...“

Lusi Aura (41) poreklom je iz Londona i kaže da voli život bliže prirodi, radije nego da dane provodi u skučenom stanu, te je rešila da sa dvoje male dece započne život u šatoru.

Izvor: Blic zena/Marija Brčić  |  
.

Vlasniku parcele u australiskoj Kurandi mesečno plaća zakup u iznosu od 59 evra, te ističe kako na taj način uštedi više od 1.150 evra mesečno, jer je kiriju za stan ranije plaćala 1.200 evra.

„Nisam imala novca za plaćanje stanarine. Priroda me je zvala. Prepustila sam se tom pozivu i preselila u šator“, objasnila je Lusi.

Instrutorka joge rekla je da je bilo prilično izazovno da deli mali prostor s decom, ali da se odlično zabavljaju.

„Volim da budem više povezana sa prirodom. Ovo mi je omogućilo da budem u direktnom kontaktu s njom“, tvrdi ova samohrana mama.

.

Britanka je otišla u Melburn u Australiji 2011. godine nakon što joj je dojadio poslovni život u Londonu. Kaže da je imala želju da istražuje. Nakon putovanja po zemlji pre nego što se nastanila u Kvinslendu je upoznala muškarca i s njim je zasnovala porodicu, a tokom veze dobili su dvoje dece - ćerku u od sedam i sina u od pet godina. Međutim, par se razišao 2020., što znači da je Lusi morala da proda kuću koju je delila sa suprugom i našla se u situaciji da ne može da priušti kupoviu nove kuće, prenosi Metro.

Prvo je s decom uzela u najam farmu u Kurandi u Kvinslendu, ali kaže da su ih vlasnici zamolili da se odsele zbog ponašanja njenog mlađeg sina.

„Moj sin je neodoljiv i vrlo emotivan, a ponekad i glasan. Dopuštam mu da bude takav, ali ljudi to ne vole“, ispričala je Lusi.

.

Shvativši da ne može da plaća stanarinu za neku drugu nekretninu, samohrana majka kupila je šator i preselila se u kamp u februaru ove godine. Uprkos drugačijem načinu života, kaže da je unazad dve godine na dubokom duhovnom putovanju i trenutno veruje u to putovanje. Otkako živi u šatoru, Lusi je takođe shvatila da uživa u prirodi i jednostavnosti života.

„Možete da se ponovo povežete sa sobom i prirodom. Reč je o osećaju sigurnosti gde god da se nalazim. Većina dece nema mamu koja je stvarno prisutna s njima, već svi jure za materijalnim stvarima i novcem koji bi im to omogućio. A deca vole kad dele krevet sa mnom“, objasnila je Lusi.

.

Kaže da voli da hoda bosa, a to dopušta i svojoj deci. Ipak, zbog loših higijenskih uslova i hodanja po blatu majka i deca su oboleli od stafilokokne infekcije u martu. Zato je Lusi sad opreznija, pa kad je vreme vlažno i pada kiša, ona i deca nose cipele. U periodu dok su se lečili, porodica je ipak iznajlima kuću u blizini kampa.

„Bila je to moderna kuća. Uhvatila me je teskoba čim sam ušla tamo. Ne mogu da budem u betonskoj zgradi. Osećala sam se sputano“, otkrila je Lusi.

.

Uz odlazak u školu u prirodi, Lusi se trudi da njena deca uče o prirodi, a vreme koje provode pred ekranom je skratila. Umesto toga praktikuju i osmišljaju klasične oblike igre i druženja na otvorenom.

„Skupljamo drva, ložimo vatru i to je ono što radimo većinu večeri“, kaže ponosna majka.