Ona je pripadnica “Kobri”, mama i HEROJ - donirala je KOLEGI deo jetre i kroz suze se priseća: Nikakav strah nismo imali, smejali smo se, ali nažalost…
Tamara Morović donirala je deo jetre svom kolegi. Ona je pripadnica “Kobri”, sportistkinja, mama, a prema oceni žirija koji joj je dodelio nagradu za najplemenitiji podvig godine - ona je heroj! Ugrozila je sopstveni život da bi sačuvala tuđ, a kako je uopšte donela tako tešku odluku ispričala je za Prvu…
- Pa, nekako sam je brzo donela. Pratila sam njegovu situaciju, bio je bolestan i trebao je da dobije jetru u Beču. Međutim, to je trajalo i trajalo. Pred put u Beč, oni su miurekli: vi niste u Evropskoj uniji, mi ne možemo da vam damo jetru, dođite sa živim donorom i uradićemo transplantaciju. I onda ja gledam, nuta krvna grupa, ima dve čerke i razmišljam - što ne bi! Prvo sam se raspitala kakve su posledice, znam da se jetra regeneriše, ali živim sama sa detetom, radim u vojci u specijalnoj jedinici “Kobre”, da li ću posle sve to moći da postignem fizički. Vidim da se veoma brzo vraćam u normalu i kažem što da ne!
Posle prikupljanja svih neophodnih nalaza i brojnih procedura, konačno stižu u Beč, ali zbog Tamarinih “komplikovanih žučnih kanala”, doktori ne pristaju na operaciju, zbog čega odlaze u Tursku. Agonija je trajala, kolega je čas bio dobro, čas loše, ali je prema njenim rečima bio srećan…
- Napokon je tu živi donor koji ima šanse da mu da jetru i da preživi. Nikakav strah nismo imali, smejali smo se… - priseća se Tamara, kojoj zbog fotografije na monitoru zastaje knedla u grlu, dok kroz suze saopšatava: On je preminuo…
Jedva uspevajući da obuzda plač, Tamara dodaje:
- Umesto 4 sata, moja operacija je trajala je 8 sati. Svi su crkli od brige što traje toliko dugo transplantacija. Tek tada shvatam koliki je bio rizik! Ali sam osećala da sam jaka i fizički i psihički, izdržaću ja to, krenućemo dalje, on će preživeti, vratiće se svojoj porodici...
Dušan je nažalost živeo još samo mesec i po dana posle transplantacije…
- Već 4. maja Dušan je vraćen na intenzivnu negu, zato što su curili žučni kanali. Uveden je u veštačku komu, brinuli su da ne odbaci jetru, međutim, jetra je dobro radila. On je dobio 70 odsto moje jetre, ceo moj desni režanja. Kako sam ja sam hiperaktivna, tako mi je i jetra radila i bilo je super. Međutim, počeli su da mu otkazuju i srce i pluća, hranili su ga veštački... Nadala sam se da će naći rešenje za njega, ali džaba. Jedno unutrašnje krvarenje je preživeo, drugo krvarenje, i na kraju je preminuo 8. juna – ispričala je Tamara kroz suze.
Sve detalje njenog herojstva, Dušanove borbe i zbližavanja porodica, pogledajte u nastavku:
