„Ja sam najsrećniji čovek na svetu danas“, kazao je Zoran primajući ključ novog doma iz ruku Čačanskog gradonačelnika Miluna Todorovića.

A ovaj mu je poželeo sve najbolje u životu i poručio:

„Danas na najsvetiji pravoslavni praznik u ime grada i privrednika naše otadžbine, predajem ključeve novog doma junaku sa Кošara. Ovo je samo malo uzdarje za ono što je on dao Srbiji i želim mu da se što pre, još bolje skući i ubrzo oženi“.

Nova kuća Perovića, inače, sagrađena je uz trošak od četiri miliona dinara i uknjižena po svim pravilima.

Sve do nedavnog priloga u emisiji Gvozdena Nikolića „Nećete Verovati“, skoro da niko nije znao u kakvoj oskudici žive ovi ljudi na planinskoj kosi. Zoran i njegova dva brata i njihovi ostareli roditelji bez dinara prihoda i samo su junak sa Кošara i jedan njegov brat bili sposobni da idu u nadnicu da zarade koru hleba.

Zoran je umeo da iz Čačka na leđima donese dva džaka stočne hrane jer nije imao za autobusku kartu. A njegova vojna povest je drama za sebe.

Napad Natoa na našu otadžbinu, zatekao ga je kao vojnika u Prizrenu odakle je otišao na Albansku granicu da brani prvu tačku Srbije. Tu je teško ranjen u bombardovanju i dva dana je proveo u komi i Poljskoj bolnici gde je dočekao kraj agresije i u rodno selo se vratio sa 17 kopči na glavi i nastavio da se bori za opstanak po principu dani komande.

Danas je evo, najsrećniji čove na svetu. Dočekao je trubače iz Кoštunića i trenutak da zaigra kolo i pred njegovim pragom, ispred kuće koju je darivala, pored ostalih i firma „Eko kuća“ iz Mrčajevaca, vlasništvo beograđanina Bogdana Pajića.

Izvor: RINA

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.