Poremećena plemkinja udružila se sa samozvanim vešticama, a kako je u jednom trenutku poželela večnu mladost i lepotu, kao izvor eliksira koji će joj pružiti te ciljeve određena je krv devica. Krvava grofica 15 je godina radila šta joj se ćefnulo, dok je na kraju nisu zaustavili.

Porodica Batori bila je jedna od najstarijih i najbogatijih u Transilvaniji. Jedan Eržebetin rođak, grof Đerđ Turzo, bio je mađarski premijer. Najpoznatiji Batori bio je, svakako, poljski kralj Stevan.
U knjizi "Vampiri'" Žan Pol Bur navodi da je Eržebet bila rođaka princa Vlada Drakule, gospodara Vlaške, primećujući i da je upravo motiv zmaja (Drakul, Drak - Zmaj) ukrašavao grbove i Batorijevih i Drakula. A bilo je u porodici Batorijevih i još nekih neobičnih interesovanja - jedan stric je bio dijabolist (poštovalac nečastivog), a jedan brat satir.
Posle udaje za grofa Ferenca Nadšdija, 1575. godine, hrabrog ratnika poznatog kao Crni junak, Eržebet sa mužem živi u dvorcu Čejte.

Pošto je Ferenc mnogo vremena provodio u borbi sa Turcima, Eržebet je dosta vremena provodila kod svoje tetke grofice Karle Batori, inače lezbejke, gde je počela da učestvuje u orgijama.
Eržebetin muž Ferenc bio je izuzetno opak čovek koji je takođe uživao u mučenjima, a kada bi bio kod kuće podučavao je i Eržebet, što je ona sa oduševljenjem prihvatila.

Njegovo najomiljenije bilo je mučenje sa medom: golu devojku bi celu namazali medom, a onda bi je vezali za jednu od košnica...
Uz pomoć svoje stare dadilje Ilone Jo, počela je da muči sluškinje. Njeni saučesnici bili su upravnik zamka Janoš Ujvari, sluga Torko, gatara Doroteja Senteš i šumska gatara Darvula.
Ali, prava prekretnica u Eržebetinom životu nastupa sa muževljevom smrću, 1602. godine, kada je ubijen. Postavši udovica, grofica isteruje svekrvu i sluge pokojnog muža, a zatim počinje da vodi domaćinstvo po svojoj volji.
KADA PUNA KRVI

Jednog jutra, dok ju je češljala, jedna služavka je nehotice povukla groficu za kosu. Sva besna, Eržebet je ošamarila devojku tako jako, da je ovoj potekla krv sa lica. Nekoliko crvenih kapljica kanulo je na grofičinu ruku. Učinilo joj se da je koža na tom mestu dobila svežinu i novu mladost. Fascinirana, a i pod dejstvom magijskih učenja o dejstvu krvi, Eržebet je odmah pozvala svoje sluge Nikarija i Torkoa. Ovi su svukli jadnu devojku, isekli joj vene i iscedili krv u kadu. Eržebet se okupala u krvavoj kupki, uverena da će joj to pomoći da održi lepotu i mladost.
Tokom narednih deset godina Eržebetini saučesnici su nastavili da joj dovode nove žrtve, nedužne devojke koje su pod raznim izgovorima namamljivane u krvavi zamak gde su služile za rituale ceđenja krvi i kupanja u njoj.
Eržika se često koristila sopstvenim izumima i spravama. Na primer, bacala je užasnutu, nagu devojku u specijalni gvozdeni kavez koji je unutra imao oštre šiljke; kavez bi obesila o tavanicu u sredini sobe i sela ispod njega - kako bi uživala u tuširanju toplom krvlju koja je odozgo kapala...

Sadističko i erotsko značenje ovih postupaka potvrđeno je činjenicom da je sprava za mučenje imala nacrtane stidne dlake i crvene bradavice.

Drugi njen izum bio je robot - sa pravim zubima koji su isčupani služavkama, načinjen tako da nesrećnicu koja mu je gurnuta u naručje čvrsto "zagrli": pri tom bi iz njegovog tela iskakali oštri šiljci. Krv izdišuće devojke tekla je specijalnim žlebovima po podu, grejala se nad vatrom i - slivala u grofičinu kadu!

U vreme ledenih zima grofica je imala takođe stravičnu zanimaciju. Naredila bi da se devojke skinu skroz gole i stanu pod njen prozor. Tada bi bile polivane vodom sve dok se ne bi smrzle i pretvorile u prave ledene skulpture, a Eržebet bi sedela i satima gledala u ljudske kipove.
Takođe je volela da muči svoje sluškinje gurajući im igle pod nokte kad god bi prekršile neka od njenih pravila. Ako joj devojka nije sašila haljinu na vreme, bila bi odmah mučena. Jednom je krojačici gurnula ruku u usta i vukla je po zemlji sve dok joj se usta nisu raspukla. Onima koje je osumnjičila za lopovluk, žigosala je užarenim novčićima.

Grofičina mučenja nisu prestajala čak ni kad je bila bolesna. Njena pomoćnica Dorotea Senteš bi dovukla neku devojku pored njenog kreveta i čvrsto je držala dok bi joj grofica grizla obraze i ramena, sa kojih je zubima otkidala komade mesa. Posle toga nastavila bi da grize devojku po dojkama.
1609. godine Eržebet je otvorila akademiju u svom zamku, sve u cilju dobijanja što mlađih i „svežijih“ devojaka. Na „akademiju“ su imućni roditelji slali decu da bi se učila lepim plemićkim manirima, međutim... Tu su tek nastale njihove strahote pošto je Eržebet mučila žrtve raznim iglama, makazama, užarenim gvožđem i čime je god stigla...
STRAVIČNI PRIZORI

Poslednja žrtva krvave grofice bila je Doriška, krupna devojka iz Hrvatske, koju je grofica okrivila da je ukrala krušku! Naravno, počelo je kažnjavanje. Skinuta je gola i vezane su joj ruke na leđima. Grofica ju je tukla drvenom oklagijom, ali Doriška nije umirala. Grofica je pravila pauzu samo dok je menjala krvavu košulju. Kad oklagija nije pomogla, Doriška je izbodena makazama.

Međutim, nakon desetak godina krvave prakse, istina o Eržebet Batori izašla je iz zidina dvorca Čejte. Jedna od nesuđenih žrtava uspela je da pobegne pre nego što će biti zaklana. O slučaju je obavešten kralj Matias II.

Grof Turzo, guverner provincije i Eržebetin rođak, lično je komandovao odredom vojnika pri upadu u dvorac, u noći 30. decembra 1610. godine. U glavnoj sali zamka on je ostao užasnut pred jednim unakaženim lešom- mrtvom devojkom bez kapi krv. Druga devojka bila je živa, ali telo joj je bilo pokriveno malim rupama.

U kuli zamka vojnici su otkrili i izvestan broj živih devojaka. Nekima od jadnih devojaka telo je bilo isečeno, a u blizini dvorca iskopane su kosti nekoliko desetina devojaka.
Grofica je stavljena u kućni pritvor, u samom dvorcu. Suđenje je održano sledeće godine. U Mađarskoj postoji potpuni zapisnik koji prati čitav tok suđenja. Okrivljeni su priznali zločine i tako potvrdili jezive priče koje su se u međuvremenu isprele oko slučaja.

Svedok Žužana predala je sudu najšokantniji dokaz o groficinim zločinima. Bio je to spisak 650 ubijenih ubijenih devojaka koji je sastavila lično grofica Batori: ona je sa saučesnicima vodila detaljnu evidenciju svojih zločina.
Sudske kazne su bile stravične: Erži Majorova osuđena je na smrt zato što je za pare odnosila tela iz zamka i sklanjala ih, Ujvariju i Torkou su odsečene glave a tela su im spaljena, a Iloni Jo i Doroteji Senteš isčupani su prsti, izvađeni jezici i oči, a zatim su pečene na tihoj vatri!

Iako joj kao plemkinji nije suđeno, Krvava grofica Batori živa je zazidana i umrla je nakon četiri godine.

Pogledajte priču Exploziva o ovoj jezivoj ženi:

Izvor: Tportal, Konpolja news

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.