Obrazovanje je otpočeo u manastiru Ćelije, gimnaziju je završio u Valjevu. Kao stipendista Crkve, školovao se u Nemačkoj, Engleskoj, Rusiji i Švajcarskoj.

Na Starokatoličkom fakultetu u Bernu je doktorirao teologiju. Bio je predavač na Bogosloviji u Beogradu, a 1919. godine izabran je za episkopa žičkog.

Godine 1941. sa patrijarhom Gavrilom, Nemci su ga zatočili u manastiru Vojlovica kod Pančeva, a potom i sproveli u Dahau, odakle ga je 1945. oslobodila američka vojska.

Vladika je ostatak života proveo u emigraciji. Nikada nije bio formalno prognan, niti ražalovan već je ostao episkop do svoje smrti. Umro je u SAD 1956. godine. Njegovi posmrtni ostaci su, na njegovu želju da bude sahranjen "tamo gde je i prvi bukvar učio", preneseni u rodno selo Lelić 1991. godine.

Za više o Nikolaju Velimiroviću pogledajte video u nastavku:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.