Joakim Lev: Selektor budućnosti

Nemačka je jedna od najuspešnijih fudbalskih reprezentacija, sa skorom od tri svetske titule. Reprezentacijom upravlja Fudbalski savez Nemačke, sa Teom Cvancigerom na čelu. Savezni trener je Joahim Lev koji je na tom mestu nasledio Jirgena Klinsmana. To je zvanično objavljeno 12. jula 2006. Prvi meč pod upravom Leva je odigran 16. avgusta, kada je reprezentacija (die Nationalelf) igrala protiv Švedske 3:0.

Joakim Lev je rođen trećeg februara 1960. godine u Šenauu. Fudbalsku krijeru započinje 1978. u drugoj nemačkoj ligi, igrajući za Frajburg (za koji je kasnije igrao 1982. i 1985. godine). Lev se 1980. priključuje bundesligašu FK Štutgartu za koji igra samo četiri utamice ne postigavši nijedan gol. Četiri puta je nastupio za mladu nemačku reprezentaciju. Pod njegovom trenerskom palicom bili su FK Štutgart, FK Fenerbahče, Karlsrue, Adanasport, FK Tirol Inzbruk i FK Austrija iz Beča. Bio je pomoćnik selektoru Nemačke Jirgenu Klinsmanu, a 12. jula 2006, posle Svetskog prvenstva, dolazi na Klinsmanovo mesto. Pitam jednog od naših najboljih sportskih komentatora Smiljana Banjca da nam otkrije tajnu uspeha popularnih „pancera“ (inače, ovaj naziv je odomaćen u žargonu ovdašnjih sportskih novinara, u Nemačkoj skoro da i nije u upotrebi).

- Nema nikakve sumnje da je Lev aktivno učestvovao u "kreiranju" tima, koji je i pre početka SP u Brazilu, figurirao za jednog od glavnih favorita. Nasledivši Rudija Felera uoči SP 2006, a zajedno sa iskusnim Jirgenom Klinsmanom, napravljena je sjajna baza igrača, koja se profilisala u veoma moćnu, gotovo nepobedivu ekipu, koja je veoma dobro pokrivena na svim igračkim pozicijama. S obzirom na činjenicu da je i sam bio veoma dobar fudbaler (najbolji strelac u klupskoj istoriji Frajburga ), nema sumnje da je uticao na prepoznatljiv napadački stil igre ove generacije.

Iako je, kaže Banjac, dolaskom Leva bilo sumnji u njegove sposobnosti i iskustvo, vrlo brzo se dokazalo suprotno.

- Bio je veoma dobar fudbaler, napadač i strelac, sa sjajnim osećajem za prostor i pozicioniranje. Familijarna, gotovo "bratska" atmosfera je prisutna u timu u kome se ne vidi status zvezda i zvezdica. To je presudno, i to je Levljev veliki kvalitet - od prosečnog trenera, sjajnom hemijom, uspeo je da napravi dobru podlogu i atmosferu. Na početku selektorovanja bilo je bojazni da nije autoritet. Sve se to veoma brzo promenilo, i nema fudbalera u Nemačkoj koji mu se nije odazvao pozivu u reprezentaciju. Imao je dobru podlogu za trenera, kao odličan fudbaler.

Za njega je specifično to što je i dalje rekorder po broju datih golova za Frajburg. Igrao je od većih klubova i u Ajntrahtu i Štutgartu. Kao trener, sa Štutgartom je osvojio Kup Nemačke 1996. i ušao u finale Kupa Pobednika Kupova. Nema sumnje da je "talisman" reprezentacije jer je uvek do sada kao asistent ili selektor osvajao neku medalju na velikim takmičenjima (jedno srebro, tri bronze).

Joakim Lev, ipak, nije samo odmeren i hladan, tipično nemački disciplinovan. Kamere i objektivi ga često uhvate dok čačka nos, a posle jedne takve „seanse“ pružio je ruku Ronaldu.

Voli i da da gas, ali ne samo na terenu, pa je u maju ove godine ostao bez vozačke dozvole na šest meseci zbog prekoračenja brzine i razgovora mobilnim telefonom tokom vožnje. To nije prvi put da Lev ostane bez dozvole, budući da je 2006. bio kažnjen zabranom vožnje na četiri nedelje, pošto je vozio brzinom od 134 kilometra na sat na delu autoputa u Kelnu sa ograničenjem od 100 kilometara na čas. „Priznajem da ponekad, nažalost, vozim suviše brzo. Sad sam naučio lekciju i ubuduće ću promeniti ponašanje priklikom vožnje“, rekao je Lev.

I dok čeka na dozvolu, Joakim „vozi“ Brazil. Deca u publici su plakala dok su Nemci punili gol Brazilaca. Plakala je cela nacija, a Lev se nije ni trgnuo. Ostao je hladan kao špricer: „Imali smo hrabrost i veru u našu snagu. Oni su bili šokirani na startu i posao nam je posle tih ranih golova bio prilično olakšan. Momci su ispunili sve zadatke. Odlični smo bili napred i uspeli da spojimo klasu u igri svih linija. Bitno je sada pokazati i dozu skromnosti jer nas u nedelju očekuje novi zadatak“.

Možda je baš skromnost, pitam Banjca, odlika koja ga vodi pravo do vrha?

- Nije dovoljno biti samo dobar fudbaler jer, ako uzmemo u obzir Žozea Murinja, on to nije bio. Ali, sjajan je strateg, trener, motivator. Drugarski odnos prema igračima, gotovo očinski, ali, ne preteran. Pravičnost i isti kriterijumi prema svakom igraču, bez popuštanja. Kada uspete da, od tolikih superzvezda, napravite tim, ekipu koja ne zavisi od pojedinca, onda možete sebe smatrati dobrim trenerom. To je moje mišljenje. Biti selektor, ipak je nešto drugačije. Vi od već pravih, izgrađenih i najboljih igrača pravite tim-reprezentaciju. I to treba znati, uklopiti, nije lako.

Pobedom nad Brazilom, nemačka je svakako ispisala nove stranice fudbalske istorije.

- Pobeda je rekordna, istorijska, tim pre jer se dogodila u završnici SP, na tlu domaćina, koji je petostruki svetski prvak i prvi favorit. Nikada Brazil, niti jedan golman u istoriji te repezentacije, nije primio sedam golova. To je tragedija, i kao takva, shvaćena u Brazilu. To je i prvi poraz Brazila kod kuće posle 38 godina. Ono što je najvažnije za fudbal, jeste činjenica da je timski, napadački fudbal pobedio. Bez pojedinaca i zvezdica. To je veoma dobro.

Jer Joakim Lev je, smatra Banjac, pravi čovek na pravom mestu.

- Gospodin, koji je svestan svog rada i uspeha, ali ga ne natura. Odmeren. Hladan. Psiholog i pedagog. Ali pravičan. Profil selektora budućnosti.