Džim Morison - buntovnik i genije: ”Sagoreo zbog svojih demona”

Džim Morison je, kao i većina iz tog doba, bio dete ratnog bejbi buma koji se dogodio kasnih četrdesetih.

Posle Drugog svetskog rata, porodica se preselila u Melburn na Floridi gde je Stiv bio stacioniran. U to vreme Džim i njegova majka će morati da žive sa porodicom njenog muža u Klirvoteru na Floridi.

Kao i njegov otac, Džim je imao veoma strogo vaspitanje. U kući njegove bake i dede, viđali su ga, ali retko čuli. Pošto su bili stariji ljudi, bili su veoma nestrpljivi sa dečakom.

Ni za Klaru stvari nisu bile sjajne. Stivovi roditelji su bili veoma religiozni ljudi koji nisu pili, pušili niti su tolerisali bilo kakvo čudno ponašanje. Bila je mlada žena koja je čeznula za nezavisnošću koju bi njen sopstveni dom mogao da obezbedi. Imajući malo slobode u njihovoj kući, čeznula je za povratkom svog muža, pa joj je 1946. godine laknulo jer je zbog završetka rata ponovo bila spojena sa njim.

Na kraju je porodica napustila Floridu i preselila se u Novi Meksiko, gde je Stiv postao instruktor u jednom od vojnih programa za atomsko oružje.

Jednom dok je sedmogodišnji Džim putovao sa roditeljima autoputem nedaleko od grada u kojem su živeli, naišli su na prevrnuti kamion koji je prevozio Pueblo Indijance. Oni su bili izbačeni iz vozila i ležali su po celom putu povređeni i umirali. Ovaj incident je teško pogodio Džima i ostao mu u sećanju dugi niz godina. Često bi se pominjao incident, tvrdeći da je jedna od duša Indijanaca ušla u njegovo telo u trenutku njihove smrti.

Kada je Džim postao tinejdžer, njegova porodica se ponovo preselila, ovog puta u Alamedu u Kaliforniji. Alameda se nalazi u blizini San Franciska i poznata po svojoj pomorskoj vazdušnoj stanici. Životni stil je bio mnogo drugačiji od onog na koji je navikao u Novom Meksiku. Džim je morao da pređe sa ruralnih puteva na nove društvene nijanse severne Kalifornije. Više nije bilo kul voziti se biciklom do škole, a ni čiste Levis farmerke, pa je morao da obavesti majku da ih ne pere baš svake nedelje.

Da bi privukao pažnju kolega iz razreda, uradio bi bilo šta glupo samo da bi bio primećen. Jednom prilikom vezao je kanap oko uha, a drugi kraj stavio u usta. Na pitanje šta radi, odgovorio je da mu je u grlu bila mala kofa i da je skupljao pljuvačku za medicinske pretrage.

Jedna od Džimovih omiljenih zabava bilo je čitanje. Voleo je časopis MAD, ali se zaljubio u "On the Road" Džeka Keruaka. Tamo je saznao za novi termin koji će pratiti novi stil života: Bitnik. Na sreću po Džima, sedište svih kljunovaca bilo je samo četrdesetak minuta udaljeno u Nort Biču. Džim i njegovi prijatelji bi često posećivali Nort Bič, proveravajući sve prodavnice i neobične knjižare. Posebno je voleo knjižare koje su prodavale cenzurisane knjige. Tamo je jednom sreo lokalnog pesnika u jednoj od ovih knjižara. Pesnik ga je pozdravio i Džim je pobegao.

Iako je Džim polako postajao buntovnik, uvek je postizao odlične ocene. Bez mnogo truda uspeo je da održi visok prosek i dva puta se našao u počasnoj listi. Njegov IQ je bio 149. Njegovo prvo pravo upoznavanje sa muzikom bilo je kada je kao tinejdžer posetio ljigave barove na Route 1, u blizini Fort Belvoir, da sluša crne bluz pevače.

Njegov drugi je bio na koledžu kada je upoznao svog budućeg klavijaturistu, Reja Manzareka. Džima je privlačila Rejeva muzika i često je slušao njegov bend kako svira. Rick and the Ravens, Rejov bend, ponekad je svirao u Santa Monici, u baru koji se nalazi na obližnjoj plaži.

Tokom studentskih godina, Džim se takođe bavio drugom formom umetnosti: pravio je male čudne skice sablasnih figura koje su se bavile nasiljem, pedofilijom, seksualnošću, itd. Sve je to dovelo do još čudnije filmske karijere. Uskoro će sve to ostaviti iza sebe da bi osnovao bend sa prijateljima sa fakulteta. Bacio diplomu i postao rok muzičar

Kada je Džim obavestio svoje roditelje da će baciti fakultetsku diplomu da bi ostvario svoje snove kao pevač u rok bendu, njegov otac se šokirao. Brzo je podsetio Džima na napuštene časove klavira i vreme kada je odbijao da peva božićne pesme sa porodicom. Džimov otac je bio ljut jer je platio sav taj novac za školovanje na fakultetu i sada je Džim bio spreman da sve to baci iz hira.

Nakon svega toga, Džim više nikada nije pisao svojim roditeljima. Ubrzo nakon diplomiranja na UCLA 1965., Džim se pridružio hipi sceni. Džim se nastanio ispod šetališta kod plaže gde je provodio vreme uzimajući drogu i pišući pesme, sve dok nije naleteo na prijatelja Reja Manzareka, bivšeg kolegu iz razreda. Rej je bio klavijaturista u malom lokalnom rok bendu koji se borio protiv svih drugih bendova u okolini. Da bi postao veliki, trebalo mu je nešto ili neko poseban da bi se bend izdvojio od ostalih, a to je bio Džim.

Rej je bio izuzetno impresioniran nakon što je pročitao neku od Džimovih pesama i predložio je da sastave bend. Ubedio je Džima da mogu da "muziciraju" njegovu poeziju i da on može da peva svoje pesme na sceni. Džim je već imao želju da sastavi bend, ali nije imao viziju ili članove da ga okupi. Angažovali su dva nova člana, Robija Krigera, gitaristu i Džona Densmora, bubnjara i počeli da sviraju u klubovima na Sanset Stripu. Ubrzo su dobili zasluženo priznanje i prešli u "bolje" klubove.

Do početka 1966. godine, bend je imao oko 25 autorskih pesama na svom repertoaru. Jedna od njih je bila "Kraj", pesma ne o smrti kako većina veruje, već o izbledeloj ljubavi. Snimili su svoj prvi album 1967. godine, "The Doors", koji je objavljen i brzo je dobio univerzalno priznanje. "Light My Fire“ je postao prvi zaista veliki hit singl grupe, a zatim ih je lansirao na prvo mesto na muzičkim listama.

Foto: Profimedia

Morison se marta 1971. preselio u Pariz, sa namerom da napravi pauzu od koncerata i da se koncentriše na pisanje. Nadajući se da će vratiti svoj život na pravi put, Morison je oslabio i obrijao bradu.

Umro je ubrzo nakon toga, 3. jula 1971, u svojoj kadi u 27. godini; mnogi obožavatelji i biografi su tvrdili da je to bilo zbog predoziranja drogom, ali zvanični izveštaj kaže da je uzrok otkazivanje srca. Autopsija nije izvršena zato što je medicinski veštak, postupajući po francuskom zakonu, nije pronašao tragove borbe ili zločina. Nepostojanje zvanične autopsije ostavilo je mnoga pitanja nedogovorena i obezbedilo je pogodno tle za spekulacije i glasine.

U svojoj autobiografiji, Deni Sagerman pripoveda da se nakratko sreo sa Pamelom kada se vratila u Ameriku polovinom sedamdesetih. Prema ovoj priči, Pamela mu je rekla da je Morison umro od predoziranja heroinom, kada je ušmrkao obilnu količinu te supstance verujući da je to kokain. Sagerman je dodao da je Pamela dala različite kontradiktorne verzije Morisonove smrti, ali izgleda da je većina fanova prihvatila teoriju o heroinu. I sama Pamela je umrla od predoziranja heroinom ubrzo pošto je priznata za Morisonovu vanbračnu ženu. Kao i Morison, i ona je imala 27 godina kada je preminula.

Morison je sahranjen u Uglu pesnika, na poznatom groblju Per Lašez u istočnom Parizu. Povodom 10. godišnjice Morisonove smrti, 1981. hrvatski vajar ] izradio je i postavio na grob kamenu bistu Džima Morisona, koju su posetioci godinama uništavali, sve dok 1988. nije ukradena s groblja. U prošlosti su njegovi obožavaoci ostavljali đubre, grafite i kanabis iza mesta gde je grob okružen ogradom. Žalbe zbog skrnavljenja okolnih grobova od strane brojnih porodica pokojnika su dovele do brojnih očekivanja da će Morisonovi ostaci biti premešteni kada istegne tridesetogodišnji zakup. Ipak, pariske vlasti su demantovale takvu nameru. Doista, Morisonov grob je posto jedna od najpopularnijih turističkih odrednica u Parizu, zajedno sa Ajfelovim tornjem, Notr Damom i Luvrom, 1993, njegova porodica je posetila grob i sklopila ugovor sa kompanijom za čišćenje da se uklone grafite sa obližnjih grobova.

Mnogi obožavaoci su pokušali da prevedu natpis na grčkom jeziku Κατά τον δαίμονα εαυτού (na latinici: KATA TON DAIMONA EAVTOU) koji je urezan u nadgrobni spomenik. Različite interpretacije su predložene, uključujući ”dole (verovatno u Paklu) sa svojim demonima”, ”sagoreo zbog svojih demona”, ”sa samim đavolom” i slično. Međutim, na starogrčkom jeziku reč daimon znači pre duh nego demon, i nema negativne ili pežorativne osobine. Fraza je pravilnija prevedena kao ”veran svom duhu” i to je značenje koje je želela Morisonova porodica kada je odabran natpis. Morisonov otac je bio taj koji je ili odabrao frazu ili je sam smislio.

Neki teoretičari zavere smatraju da Morison nije preminuo u Parizu. Činjenica je da je samo dvoje ljudi (osim policije, medicinskog osoblja i pogrebnika), priznalo štampi da je videlo njegovo telo, što je pomoglo da se glasina da je živ održi preko 30 godina.

Tokom Morisonove burne karijere, bilo je brojnih glasina da je poginuo u saobraćajne nesreće ili je umro od predoziranja drogom. Takođe je u danima pre objavave njegove smrti, štampi bilo rečeno da je Morison prosto ”vrlo umoran” i da se odmara u neimenovanoj francuskoj bolnici. Možda zato nije začuđujuće da obožavaoci sumnjaju u realnost njegove smrti.

Izvor: b92.net / Wikipedia