Božanstvena Greta - Holivudska Mata Hari

Greta Garbo rođena je kao Greta Lovisa Gustafson 18. septembra 1905. godine u Stokholmu kao treće i poslednje dete skromnih seljaka Ane i Karla Gustafsona. Njeni roditelji bili su toliko siromašni da su im, dok je još bila u porodilištu, predlagali da devojčicu daju na usvajanje. Oni su to kategorično odbili i tako je buduća velika filmska diva odrastala u nemaštini.

Taj kompleks siromaštva, po rečima Berija Parisa, autora biografije Grete Garbo, glumicu je progonio ceo život. Živela je u predgrađu Stokholma, u skromnom stanu bez tople vode. Odrastajući u bedi, tiha i povučena, Greta je maštala o tome da postane velika glumica, pa je još kao devojčica počela da glumi u školskim predstavama. Kada je njen otac umro 1919. godine od tuberkuloze, Greta je morala da napusti školu i da počne da radi sa 14 godina. Prvo se zaposlila kao pomoćnica u brijačnici, a kasnije je radila u butiku na odeljenju za prodaju šešira. Gretino lice uskoro je osvanulo na stranicama prodajnih kataloga, a nakon toga i u reklamama.

Imala je 16 godina kada je upisala pozorišnu akademiju gde su joj prognozirali uspešnu karijeru. Ubrzo je upoznala tada slavnog reditelja Morica Stilera koji Gretu, nakon što ju je naterao da smrša desetak kilograma, angažuje u filmu „Legenda o Gesti Berlingu".

Na putu ka zvezdama, morala je da smisli i ime koje će biti u skladu sa njenim likom i delom: božanstveno. Postoji nekoliko verzija kako se došlo do prezimena Garbo, ali najverovatnija je ona po kojoj je Stiler izabrao prezime Garbo koje na norveškom jeziku označava nimfu ili šumskog duha. Koliko je Stiler imao visoko mišljenje o njoj govori i njegova izjava da ona ima lice kakvo se pred kamerama pojavljuje jednom u stotinu godina. Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se 1924. godine u Berlinu kada je upoznala Luisa Majera, čelnika filmske kompanije MGM, koji je, kao i mnogi, bio oduševljen njenom lepotom. Tako se Garbo iste godine našla u Holivudu. Prvim snimljenim filmom „Bujica", Greta nije privukla pažnju američke publike.

Pala je u depresiju, ali ni posle, kada je već postala velika zvezda, sve do definitivnog napuštanja filma, u Holivudu se nije dobro osećala. Publiku je osvojila tek trećim filmom „Put i đavo", i to ljubavnim scenama s Džonom Gilbertom, koji joj je kasnije bio ljubavnik i nesuđeni suprug. Takav erotičan naboj na filmskom platnu američka publika do tada nije videla. Za razliku od filma, gde se oblačila ženstveno i glamurozno, u privatnom životu odevala se poput muškaraca: nosila je pantalone, muške jakne, košulje, kravate i ravne cipele. Nikada nije pratila modne trendove i dosledno se držala svog stila odevanja.

Filmovi „Ana Karenjina" i „Mata Hari" osigurali su joj kultni status. Glumila je u holivudskim hitovima tridesetih godina i imala četiri nominacije za Oskara i to za filmove „Romansa", „Ana Kristi", „Dama s kamelijama" i „Ninočka". Širinu glumačkog talenta i osećaj za filmski ritam pokazala je parodično-romantičnom ulogom u „Ninočki” 1939. godine (film je reklamiran sloganom „Garbo se smeje!”), kojom je postigla svetski uspeh. Godine 1954. dobila je Oskara za životno delo.

Veći deo života pratile su je glasine da podjednako voli muškarce i žene, možda čak žene i više. Imala je afere sa pripadnicima oba pola i nikada se nije udavala. Na njenom spisku našli su se glumac Džon Gilbert, koga je ostavila pred oltarom 1926. godine, fotograf Sesil Biton i biznismen Džordž Šle.

Od žena, zavela je čudesnu Marlen Ditrih, glumicu Luiz Broks, spisateljicu Mercedes de Akosta, a čaršijom su kolala i nagađanja da je u krevetu ugostila i baronicu Olgu de Rotšild i prijateljicu iz studentskih dana Mimi Polak.

O vezi Mimi i Grete govori se u knjizi Tina Andresona koja se temelji na pismima koje su razmenjivale. Greta Mimi naziva „malom mimozom“, a kada joj je ona u odgovoru napisala da očekuje dete, Garbo je napisala:“Uvek sam mislila da smo nas dve – jedno“. Kada je Mimi postala majka, Garbo je napisala da je neverovatno ponosna što je postala otac. Istovremeno, kolale su priče da je imala ljubavnu vezu s Klerkom Geblom, a navodno je njen ljubavnik bio i grčki brodovlasnik Aristotel Onazis.

Jedna od najbolje čuvanih tajni je ona o ljubavnoj vezi između dve velike filmske dive Marlen Ditrih i Grete Garbo. Američka novinarka Dajan Meklilan napisala je knjigu „Devojke: Greta i Marlen”. Autorka ističe da je ova veza od samog početka bila obavijena velom tajni. Greta je od svojih prijateljica očekivala diskreciju i lojalnost. Dogovor je prekršila Marlen, što je Greta protumačila kao izdaju. Sve je otišlo toliko daleko da su obe zvezde negirale i samo poznanstvo.

Bilo je to u Berlinu 1925. godine, kada je mlada Šveđanka zastala u nemačkoj prestonici koja se polako oporavljala od Prvog svetskog rata, a noćni život je cvetao. Greta je najviše volela da izlazi u kabare „Beli miš", glavno sastajalište homoseksualaca i lezbejki. Za oko joj je zapala jedna mlada balerina. Pričalo se da je samo za Gretu Marlen odigrala erotikom nabijen tango, a da je ona zamolila Stilera da joj udeli malu ulogu u filmu koji su upravo snimali. Šezdeset godina su se njih dve pretvarale da se ne poznaju. Ni Greta ni Marlen nisu htele da naprave kompromis - ostale su na suprotnim stranama, uprkos međusobnoj privlačnosti.

Umrla je u Njujorku 15. aprila 1990. godine. Povodom sto godina od njenog rođenja u septembru 2005. godine, Švedska je štampala seriju poštanskih markica s njenim likom. Prema holivudskim merilima bila je nekomunikativna i tajanstvena, što joj je donelo nadimke „švedska sfinga" i „misteriozna strankinja". Garbo je od javnosti skrivala i podatke o svojoj imovini. Koliki je stvarni iznos saznalo se tek posle otvaranja testamenta 1990. godine, kada je svu svoju imovinu ostavila nećaki. Ostavština je iznosila 55 miliona američkih dolara, što u deonicama, što u nekretninama, ali i u novcu.

Ipak, Gretina uloga života nije bila ni Karenjina, ni kraljica Kristina, ni dama sa kamelijama, već uloga, ali prava, agenta britanske tajne službe MI-6!

U svet špijunaže Gretu je uveo producent Aleksandar Korda, s kojim se upoznala krajem 1939. Kordina filmska kompanija snimala je u Britaniji s Gretom ‘Bagdadskog lopova’. Zbog rata je cela produkcija morala da se preseli u Holivud, a Korda je za lepu glumicu pripremio osetljivu misiju: da prikupi što više informacija o švedskom industrijalcu Akselu Vener-Grenu, koji je bio na američkoj crnoj listi.

Ovaj multimilioner bio je prijatelj Hermana Geringa, simpatizer nacista, a, verovalo se, i njihov finansijer. Tokom putovanja po Evropi glumica je sakupljala podatke o finansijerima i simpatizerima nacista, uglavnom dobrostojećim ljudima kojima je laskalo da budu u društvu velike holivudske dive. Ali Greta je imala još veće ambicije - da ubije Hitlera! Svoju želju poverila je bliskom prijatelju Semu Grinu.

„Hitler se palio na mene, pre rata mi je slao pisma i pozivao me da dođem u Nemačku. Da rat nije počeo tako iznenada, otišla bih tamo, ponela pištolj i ubila ga. Ja sam jedina osoba koja bi to mogla da uradi jer niko ne pretresa Gretu Garbo!“

Špijunske aktivnosti, tvrdi biograf Dejvid Bret, u potpunosti objašnjavaju Gretin „misteriozni nestanak“ iz Holivuda. Posle neuspeha filma „Žena s dva lica“ (1941) s ekrana se povukla jedna od najharizmatičnijih glumica u istoriji sedme umetnosti. Prestala je da glumi na platnu, ali je u tajnosti igrala veliku ulogu - holivudske Mata Hari.