Arčibald Rajs, "drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara"

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države.

Od momenta kada je došao u Srbiju, Rajs se našao u svojstvu zvaničnog i neutralnog islednika srpske vlade i vojske, što je do kraja svoje misije i ostao. Jedino odstupanje od potpune neutralnosti bilo je što se Rajs otvoreno proglasio za srpskog dobrovoljca, postajući time, kako je sam kasnije napisao "švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara".

Sprovodeći anketu o zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike nego je odlazio na lice mesta – otvarao grobove, pregledao leševe, i ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi.

Kao ratni izveštač objavljivao je članke u uglednim i tiražnim evropskim časopisima o pomenutim događajima i omogućio time probijanje /i tadašnje/ informativne blokade Srbije i prodor istine o stradanju srpskog naroda u svet. Takvo angažovanje na strani srpske istine i Antante dovelo ga je u središte napada i pretnji u zemljama Centralnih sila, pa čak i u neutralnoj Švajcarskoj.

Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u svojim izveštajima nije ostavio ni traga, sa namerom da o takvom strahovitom i slavnom događaju napiše knjigu.

Svoju privrženost istini i srpskoj stvari Rajs je ispoljio i neposrednim angažovanjem na prijemu i zbrinjavanju srpskih izbeglica, obaveštavajući istovremeno svet o patnjama i mukama kojima su bili izloženi srpsko stanovništvo i vojska.

Nastavljajući započetu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mesta i odatle slao pisma-izveštaje.

Završetak rata nije za Rajsa značio i kraj njegove misije u Srbiji i na Solunskom frontu. Želeo je da bude svedok i učesnik izgradnje novog života u razorenoj Srbiji. Angažovao se u Ministarstvu inostranih poslova, Odseku za dokumentaciju ratnih zločina, i Ministarstvu unutrašnjih dela, gde je osnovao dvogodišnju policijsku školu. Ubrzo je prestao da čini usluge beogradskoj policiji, jer kao stranac nije mogao da bude na njenom čelu. Njegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju, i prihvatio je posao veštaka za falsifikovane novčanice u Narodnoj banci u Beogradu.

Posle gotovo decenije i po u Srbiji sastavlja politički testament pod naslovom "Čujte, Srbi!"

Svojevrsni apel i vapaj razočaranog Rajsa, napisan tačno pre sedam decenija, 1. juna 1928. godine, na njegov zahtev mogao je da bude objavljen tek posle njegove smrti. Zahvaljujući istorijskom muzeju Srbije i Dečjim novinama, taj spis je sada dostupan i široj čitalačkoj publici.

Iako pisan tako davno, u pojedinim segmentima čini se da je sastavljen nedavno. Nabrajajući srpske vrline, a posebno mane, vidi se koliko je Rajs poznavao i voleo Srbe.

Evo jednog od najupečatljivijih delova njegovog zaveštanja:

Čujte, Srbi!

„Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša."

Ceo tekst Rajsovog testamenta možete da pročitate na Projekat Rastko