Miki ga je proslavio, najviše je voleo Šilju, a poslednje reči Volta Diznija i danas su velika misterija!

Volt Dizni rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu. Njegov otac bio je Elijas Dizni, čovek irsko-kanadskog porekla, a njegova majka, Flora Kal Dizni – nemačkog i američkog porekla. Volt je bio jedno od petoro dece u porodici u kojoj je bilo četiri dečaka i jedna devojčica. Najduži period svog detinjstva proveo je u Marselinu (u Misuriju) gde se i rodila ljubav prema animaciji. Na farmi na kojoj je odrastao,za aktivnog dečaka nije bilo baš mnogo načina da se zabavi. Tako je počeo da crta, a njegovi prvi "modeli" bili su konji prvog komšije. Svoja prva dela on je još kao dete prodavao porodičnim prijateljima i komšijama. Embed from Getty Images

Sa porodicom se 1911. godine seli u Kanzas Siti godine, gde otkriva svoju ljubav prema vozovima. Njegov ujak Majk Martin bio je mašinovođa pa je Volt preko leta radio na železnici, prodavajući grickalice i novine prolaznicima.

Dizni je pohađao srednju školu u Čikagu, gde je crtao stripove za školske novine. Takođe, išao je i na časove crtanja i fotografije, a noću je odlazio na predavanja na Akademiji lepih umetnosti. Kada je imao 16 godina, napustio je školovanje i odlučio da pristupi vojsci, ali su ga, odbili jer je bio maloletan. Umesto toga, učlanio se u Crveni krst i otputovao u Francusku na godinu dana da bi tamo vozio ambulantna kola.

Jedan požar mu je potpuno promenio život...

Nakon uspeha "Snežane" krajem tridesetih, počastio je svoje roditelje novom kućom.

I kada god u novoj kući nešto ne bi radilo kako valja, odbijao je da ih pusti da se "bakću" zovući majstore iz oglasa, već je odmah slao ekipu majstora iz studija kako bi popravili šta god da je bilo pokvareno. Ta usluga pokazala se kobnom.

Peć u kući njegovih roditelkja nije dobro radila, i 1938. Dizni je poslao majstore da poprave grejanje. Nažalost, negde su napravili katastrofalnu grešku, i nekoliko dana kasnije, Diznijeva majka Flora se ugušila dok je spavala od trovanja ugljen-monoksidom.

Njegov otac Elijas jedva je preživeo trovanje.

Kada se vratio iz Francuske, 1919. godine, ponovo se preselio u Kanzas Siti da bi tražio zaposlenje kao crtač novinskih stripova. Brat Roj našao mu je posao u studiju “Pesmen-Rubin”, gde je Volt upoznao poznatog ilustratora Uba Iverksa. Od tada Dizni je radio kao ilustrator za kompaniju iz Kanzas Sitija, praveći reklame. Otprilike u to vreme počeo je da eksperimentiše sa kamerom preveći ručno crtane animacije. Nedugo posle, odlučio je da otvori svoj studio za animacije. Prvi koga je zaposlio bio je Fred Harman. Embed from Getty Images

Volt i Harman sklopili su dogovor sa pozorištem u Kanzas Sitiju koje je pristalo da prikazuje njihove crtaće. Crtani filmovi su bili veoma popularni pa je Dizni uspeo da kupi sopstveni studio, kom je darovao svoje ime. Zajedno sa svojim zaposlenima napravio je seriju sedmominutnih bajki u kojima je kombinovao glumce i animirane likove. Ovu seriju nazvao je ,,Alisa u zemlji crtaća”. Do 1923. godine, studio je postao preopterećen dugovima i Dizni je bio primoran da proglasi bankrot.

Omiljena Diznijeva pesma

"Feed the birds" iz "Meri Popins"

Volt i njegov brat Roj, uskoro su sakupili ono što im je ostalo od novca i preselili se u Holivud. Iverks se takođe preselio u Kaliforniju pa su tako njih trojica pokrenuli “Studio braće Dizni”. Prvi posao sklopili su sa distributerom Margaret Vinkler, za prikazivanje serije crtaća o Alisi. Takođe su stvorili lik Osvalda, srećnog zeca, a za svaki crtać o njemu, svako od njih dobijao je po 1 500 dolara. Godine 1925. Dizni je zaposlio ilustratorku Lilijan Baunds koja je radila mastilom i bojom. Nakon kratkog udvaranja, par se venčao.

Nekoliko godina kasnije, Dizni je otkrio da su Vinklerova i njen muž Čarls Minc ukrali autorska prava za lik Osvalda, i da su svi iz studija braće Dizni, osim Iverksa, prešli da rade za njih. Braća Dizni, zajedno sa svojim suprugama i Iverksom odmah su proizveli tri nova crtana lika, uključijući i novog lika na kome je Volt radio, Miki Mausa. Prvi kratkometražni crtani filmovi u kojima je glavni lik bio Miki bili su crno-beli crtaći bez zvuka: “Lud za avionom” i “Galopirajući Gaučo”, ali tvorci nisu pronašli nikoga ko bi ih prikazivao.

Kako je nastao Miki Maus?

Film je kao i sam lik Miki Mausa stvoren na neobičan način. Zbog nedostatka novca Dizni nije imao dovolјno para za atelјe, pa je on svoje radove na snimanju filma vršio u jednoj staroj prašnjavoj garaži.

Još pre nego što je, počeo da radi u njoj, garaža je bila nastanjena mnogobrojnim miševima“ Oni nisu promenili način života ni kada u garažu privremeno uselio Volt Dizni . I dalјe su slobodno vršlјali po garaži, onako kako su hteli. Jednom prilikom jedan od njih se toliko osmelio da se često približavao Dizniju i počeo čak da ga posmatra za vreme rada.

To se Dizniju dopalo. Sve ga je više posmatrao, uočavao njegove pokrete, navike, tako da ga je sasvim upoznao. I jednog dana, taj radoznali mišić postao je niko drugi nego Miki Maus.

Miki Maus kome su svi predviđali krah postao je jedan od najpoznatijih animiranih likova kao i simbol cele firme. Ime Miki dobio je zahvaljujući supruzi Volta Diznija koja se nije složila da se on zove Mortimer kakva je bila zamiso na samom početku.

Kada je zvuk konačno zauzeo svoje mesto u filmskoj industriji, Dizni je stvorio treći kratkometražni crtani film sa glasovima i muzikom, koji se zvao “Parobrod Vili”. Volt je pozajmljivao glas Mikiju, u ovom crtaću koji je od trenutka emitovanja postao senzacija.

Godine 1929. Dizni je stvorio “Šašave simfonije”, u kojima su se pojavili Mikijevi novi prijatelji, uključujući Mini, Paju Patka, Šilju i Plutona. Jedan od najpopularnijih crtanih filmova “Cveće i drveće” bio je i prvi crtani film u boji i prvi koji je osvojio Oskara. Godine 1933. “Tri praseta”, sa svojom pesmicom “Ko se boji vuka još?” postala su simbolična za zemlju koja se nalazila usred Velike depresije – Velike krize.

Omiljeni lik mu nije bio Miki već...

Diznijev omiljeni lik bio je blentavi pas Šilja!

21. decembra 1937. godine u Los Anđelesu održana je premijera prvog dugometražnog crtanog filma: “Snežana i sedam patuljaka”. Ovaj crtani film je zaradio neverovatnih 1 499 000 dolara, uprkos Krizi, i osvojio ukupno osam Oskara. Tokom sledećih pet godina, “Volt Dizni studio” stvorio je još nekoliko dugometražnih filmova: “Pinokio”, “Fantazija”, “Dambo” i “Bambi”. Embed from Getty Images

Smetnja poslovanju studija “Volt Dizni” oblikovala se u vidu štrajka ilustratora 1941. godine. Mnogi od njih dali su ostavku, a studiju je trebalo nekoliko godina da se potpuno oporavi. Četrdesetih godina, Dizni je stvarao crtane filmove tako što je spajao više kratkometražnih ali se 1950. godine opet fokusirao samo na dugometražne. Te godine izašao je crtani film ”Pepeljuga”, sledeće “Alisa u zemlji čuda”, zatim “Petar pan” (1953), film “Ostrvo sa blagom” (1950), “Maza i Lunja” (1955), “Uspavana lepotica” (1959) i “101 dalmatinac” (1961). Sve u svemu, Diznijev studio proizveo je više od sto filmskih prikaza.

Džangrizavi Paja Patak

Dizni se nije zadovolјavao samo Mikijem. Nasuprot simpatičnvm mišu sa najlepšim lјudskim osobinama, godine 1933. Dizni je stvorio svog novog junaka Paju Patka. Taj džangrizavi, uvek za svađu raspoloženi patak, postaje ličnost koja osvaja na svoj način.

Slava ovog neobičnog svadlјivka, kao da je neprolazna. Godina on neprekidno privlači publiku, nikad joj ne dosadi i ostao je milјenik svih generacija koje su nailazile.

Dizni kaže da se prilikom stvaranja ličnosti Paje Patka najviše pomogao sećanjem na nemirne pačiće, što ih je posmatrao na nekoj farmi.

Paja Patak se prvi put pojavio 9. juna 1934. godine, u epizodi crtanog filma – serije Šašave simfonije. Paja je zapravo patak žuto-narandžastog kljuna, obučen najčešće u mornarsku bluzu i kapu, ali bez pantalona i vozi razdrndani auto sa registracijom 313. U stvaranje lika Paje Patka uloženo je više truda nego u bilo kog drugog Diznijevog junaka, čak više nego u Mikija.

Zanimljivo je da su stripovi o Paji Patku, bili zabranjeni u Finskoj, baš zato što ne nosi pantalone.

Dizni je takođe bio među prvima koji je koristio televiziju za prikazivanje zanimljivog sadržaja. Serije “Zoro” i “Dejvi Kroket” bile su veoma popularne među decom, kao i “Klub Mikija Mausa”. “Volt Diznijev čudesni svet boja” bila je popularna emisija koja se emitovala nedeljom uveče i koju je Dizni koristio da bi promovisao svoj novi tematski park “Diznilend”. Diznijev poslednji veliki uspeh bio je igrani film “Meri Popins”, u kom je kombinovao animirane likove i glumce. Embed from Getty Images

Tematski park “Diznilend”, vredan 17 miliona dolara, otvoren je u leto 1955. godine. Diznilend je postao poznat kao mesto gde deca mogu sa svojim porodicama da istražuju, voze se i upoznaju Diznijeve likove. Za vrlo kratko vreme, park je desetostruko vratio početni ulog i zabavljao turiste širom sveta. Dizni je vremenom otvorio parkove i u Tokiju, Parizu i Hong Kongu.

Misterija zvana Kurt Rasel

Volt Dizni je preminuo od raka pluća 1966, a nekoliko dana pred smrt, pravio je beleške. Njegovim poslednjim zapisanim rečima smatra se ime jednog glumca.

Dizni je na komadu papira napisao "Kurt Rasel". Da, mi sada znamo ko je on, ali te godine Rasel je bio relativno nepoznat klinac koji je tek počeo da se bavi glumom. Američki mediji svojevremeno su pitali Rasela da li zna zbog čega je bio na umu kralju crtanih filmova, kao recimo, da li su bili u kontaktu ili ugovarali saradnju na nekom projektu. Odgovor je bio – sreli su se nekoliko puta ali nisu bili bliski. Do danas, Kurt Rasel, niti javnost, ne znaju zašto je Dizni napisao baš njegovo ime.

Nekoliko godina nakon otvaranja Diznilenda, Volt Dizni planirao je da otvori novi tematki park u Floridi. Park je još uvek bio u izgradnji kada je Dizniju, 1966. godine dijagnostifikovan rak pluća. Volt Dizni preminuo je 15. decembra 1966. u 65-oj godini života. Nakon smrti svog brata, Roj Dizni je sproveo planove za park na Floridi u delo i otvorio ga 1971. godine pod imenom “Svet Volta Diznija”.

Postoji Diznijev stan iznad vatrogasne stanice. Veoma retko je otvoren za javnost, pa je samo šačica VIP posetilaca imala priliku da ga obiđe tokom godina. Kažu da su dekor i nameštaj netaknuti od vremena kada je Volt tu provodio dane, a kroz prozor se sa ulice vidi lampa u prozorskom okviru. Zaposleni u Diznilendu postarali su se da ta lampa uvek bude upaljena, i da simbolično označava da je Volt uvek tu, da nadzire svoj voljeni park.

Izvor: srednjeskole.edukacija.rs/Zrnoznanja.com/mondo.rs