Postkovid utiče i na mozak: Mogu se javiti DEPRESIJA, INSOMNIJA...

Osim što sama infekcija koronavirusom može doneti brojne komplikacije po zdravlje, takođe je poznato da se posledice mogu osećati i dugo posle zaražavanja kao postkovid sindrom.

Glavobolja, foto: Depositphotos/SimpleFoto
Glavobolja, foto: Depositphotos/SimpleFoto

Međutim, novo istraživanje koje su sproveli Univerzite Oksford i Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja pokazuje da virus korona ostavlja posledice i na mentalno zdravlje.

Direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić za RTS je rekla da kovid nije samo respiratorna, već i multisistemska bolest, te da zapaljenski procesi ima uticaj na centralni nervni sistem.

"Koronavirus jeste i neurotropan. Ima poseban afinitet na neurone centralnog nervnog sistema, na to smo upozoravali. Upravo ove ljude očekujemo sa problemima u vezi sa mentalnim smetnjama. Stres koji je donela epidemija kovida 19 smo prevazišli, adaptirali smo se. Ono što će ostati za dalju brigu, to su dugoročne posledice zapaljenskog procesa koji donosi kovid", upozorava Stašević Karličić.

Dodaje da su studije širom sveta to potvrdile. Doktorka Stašević Karličić objašnjava da su naučnici otkrili promene u moždanom tkivu kod ljudi koji su imali kovid i da su one veoma slične degenracijama kakve se sreću kod pacijenta sa shizofrenijom i demencijom.

"Nalazi studija koje su se bavile radiološkim i patološkim analizama moždanog tkiva ljudi koji su bili hospitalizovani zbog umereno teških i teških formi kovid 19 (magnetna rezonanca i postmortalne obdukcije u naučne svrhe) pokazuju promene u regionima mozga i neuronima koje ukazuju na neurodegeneraciju – promene slične onima koje su tipične za shizofreniju i demenciju. Ovaj nalaz ukazuje na značajan uticaj zapaljenskog procesa i afinitet korona virusa za ćelije centralnog nervnog sistema", rekla je ona za "Blic".

Ona objašnjava da ove promene ipak se ne moraju manifestovati kao šizofrenija ili demencija, već postoji ceo spektar stanja po kojima se ove moždane promene ispoljavaju.

"Anksioznost, depresivna simptomatologija i kognitivne smetnje su najčešće kliničke prezentacije kod pacijenata sa produženim kovidom. Vredni spomena su i složeni neuropsihijatrijski sindromi kod pacijenata u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege koji se u značajnom broju manifestuju epizodama akutne uznemirenosti, halucinacija, dezorijentacije, agresivnosti i suicidalnosti", objašnjava doktorka.

Da li se ovakvi poremećaji viđaju samo kod osoba koje se već leče od psihijatrijskih poremećaja ili i u generalnoj populaciji, dr Stašević Karličić objašnjava da se može svima desiti. Ono što je dobra vest, ona ističe da smo se već adaptirali na stres koji samo postojanje pandemije donosi.

"Ova simptomatologija je bila viđena u svim populacijama što zbog uticaja same bolesti na centralni nervni sistem što zbog psihološkog efekta krize u vezi sa pandemijom kovid 19 na njenom samom početku. Srećom, ljudi koji nisu predisponirani, vremenom su se adaptirali na izmenjen životni stil, a tu bih spomenula i značaj vakcinacije koja bi u buduće u značajnoj meri i u najužem smislu te reči, mogla da bude i dobar alat za prevenciju mentalnih smetnji, sprečavanjem oboljevanja od kovid 19 , odnosno ublažavanjem njegovih simptoma i značajnim smanjenjem transmisije virusa u opštoj populaciji", kaže doktorka.

Koliko se to često dešava, doktorka kaže da svi koji su imali težu kliničku sliku mogu biti u riziku, a za preciznu statistiku je neophodno vreme.

"Osobe koje su bolovale od teških i srednje teških formi kovida mogu doživeti prvu epizodu bilo kog duševnog oboljenja kao rezultat uticaja zapaljenskog procesa na mozgu. Od ažurnosti lečenja i predispozicije pacijenta zavsi kakav će biti dalji tok i oporavak, s obzirom na to da dijagnoza svakog duševnog oboljenja podrazumeva duži vremenski rok i praćenje. Buduće studije kliničkog praćenja će dati odgovore koje se odnose na frekvenciju i prirodu duševnog oboljevanja u vezi sa kovid 19",rekla je dr Stašević Karličić.

Žene češće depresivne nakon kovida

Ono što je interesantno, studija je na kraju pokazala i da statistička više žena prijavljuje anksiozne i depresivne poremećaje nakon preležanog kovida.

"Ovo ne znači da su žene podložnije već da se češće javljaju, pokazuju veći stepen brige o svom zdravlju i odgovornosti. Trebaće vremena za dublju analizu statističkih podataka sada dostupnih studija, a gotove zaključke konsenzusom će doneti stručni krugovi. Laička gledanja na statistike i kretanja epidimeiološke situacije u vezi sa kovid 19 i njegovim uticajem na zdravlje i kvalitet života uopšte, ne doprinose dobrom upravljanju panedemijom", zaključila je Stašević Karličić.

Izvor: B92/Blic