Da li je dijabetesu došao kraj?
Genetika, iako je do sada prevashodono imala primenu u poljoprivredi, više nego u bilo kojoj drugoj oblasti, u poslednjih 10 godina doživljava veliku ekspanziju na području medicine.
Postepeno se dolazi do raznih genskih terapija, kojim se leče nekada neizlečive bolesti. Najčešća, i time najproblematičnija autoimuna bolest, dijabetes prvog tipa, uskoro može postati stvar prošlosti.
Osigurano je finansiranje kliničkih studija leka koji sprečava miševe da dobiju dijabetes prvog tipa, pa čak i leči njegove simptome. Testiraće se delovanje leka Verapamil, leka koji ima ulogu da blokira kanale kalcijuma, i koristi se pri lečenju hipertenzije, neujednačenog rada srca i pri lečenju nekih vrsta glavobolje. Već 30 godina potvrđeno deluje za lečenje nekih od navedenih problema.
Opasnost od opasnih reakcija pri mešanju Verapmila se nekim drugim lekom postoji, međutim nuspojave kao što su mučnina ili otekle noge vas neće dovesti u stanje koje je opasno po život, i teško da mogu biti gore od dijabetesa. Do ovog otkrića, da se potencijalnom primenom Verapmila može smanjiti količina TXNIP proteina u pankreasovim beta ćelijama, došla je dr Anath Shalev Univerziteta Alabame u Birminghemu (UAB).
Davne 2002. dr Anath Shalev je započela istraživanje na Univerzitetu Wisconsin-Madison, kako bi našla gen koji najviše reaguje na povišene nivoe glukoze. Ispostavilo se da je reč o TXNIP genu. Štaviše, pun naziv TXNIP gena je thioredoxin-interacting protein, a pokazalo se da visoki nivoi tioredoksina održavaju u životu pankreasove beta ćelije, koje proizvode insulin.
Iz toga je Shalev počela da stvara teoriju o tome kako bi suzbijanje TXNIP gena moglo biti ključno u borbi protiv dijabetesa. Testiranje na pacovima, miševima i na izolovanim ljudskim ćelijama, pokazalo je da je njena teorija tačna. Skoro je dr Shalev otkrila da TXNIP može da stimuliše svoju ekspresiju, što znači da se nivo TXNIP vremenom postepeno povećava.
To povećanje nije samo rezultat povišenog nivoa glukoze u krvi, i/ili stresa endoplazmatičnog retikuluma, već je i deo začaranog kruga gde povišeni nivo TXNIP dovodi do veće ekspresije TXNIP, čime se pojačavaju asocirani štetni efekti na biologiju beta ćelija kao što su oksidativni stres, upala, i na kraju sama smrt beta ćelija kao i napredak bolesti.
Klinička studija koju finansira JDRF će uključiti 52 tek dijagnostifikovana pacijenta sa dijabetesom, od kojih će pola biti na terapiji sa Verapamilom, a druga polovina će biti na placebu. Svi pacijenti će i dalje primati insulin. U međuvremenu Shalev je počela da radi na proizvodnji molekula sa ciljanim i efikasnijim verzijama Verapamilovig efekata na TXNIP.
U sledećem snimku možete videti ilustrovano objašnjenje delovanja Verapamila na beta ćelije pankreasa.
Izvor: Novotarija
