Stariji ljudi biraju simbolične tetovaže, mlađi neretko pod iglu i tintu idu iz čisto estetskih razloga, ali je najčešći lajtmotiv - ljubav, kažu tatu-majstori za Nedeljnik. Tu su i neizbežni pravoslavni motivi. A šta bi na to rekli Toni Parsons ili Ozi Ozborn?

Tetovaže su definitivno postale mejnstrim, a priča o Australijancu koji je istetovirao lice, pa zato nije mogao da nađe posao, verovatno je samo početak...

Teško da više igde možete da pođete, a da na nečijoj ruci ne uočite "rukav", ili makar one diskretne tetovažice na ručnim zglobovima, vratu ili nadlaktici. Nose ih svi: staro i mlado, bogato i siromašno, obrazovano i neuko. I apsolutno su svuda: na ulici, plaži, Instagramu. Okrivite društvo koje žarko želi individualnost, a sve je manje ima, ili proboj tatu-majstora koji važe za vrsne umetnike još od onog nekog elej-majami-inka. Šta god da je uzrok, tetovaže nekada rezervisane za buntovnike, vojnike i cirkuzante od tabua postale su trend.

Da ne govorimo o načinu na koji su se izmestile iz supkulture u pop kulturu, važnije je kako su se transformisale u maltene društvenu normu. Podaci govore da barem jednu tetovažu ima 40 odsto milenijalaca, a čak i oni koji su se body arta nekada klonili zbog korporativnih normi koje podrazumevaju profesionalni izgled i isključuju bilo kakvu mogućnost (vidljivih) ukrasa na telu, pronašli su način da zaobiđu pravila, te tetoviraju one delove kože koji nisu izloženi.

Dina Bralović iz tattoo i dizajn studija "Good Kidz" kaže da stariji ljudi biraju simbolične tetovaže, mlađi neretko pod iglu i tintu idu iz čisto estetskih razloga, a da je najčešći lajtmotiv - ljubav. Mesto verskih motiva često zauzmu simboli i citati iz budizma i hinduizma.

Pravoslavni motivi su svojevrsni fenomen za sebe. Ono što su nekada bila kineska slova (često izgubljena u prevodu i vrlo upitnog značenja) i tribali na mišicama dizelaša, danas su godina 1389. na podlaktici navijača (i flamingosi na butinama hipstera). Tetoviranje Svetog Save ili pravoslavnih krstova po telu Srbin tumači kao držanje do tradicije i objavljivanje svog porekla. Jednako je zanimljiva činjenica da je tetovaža neretko iskazivanje političkog stava. Slika Draže Mihailovića definitivno će privući veću pažnju od tribala zato što ima jasnu ideološku poruku.

Podatak koji je zapanjujuć je da je, u svetu makar, u ekspanziji uklanjanje tetovaža. Najčešće se pokaju oni srednjih godina, a statistika kaže da su prihodi od ove metode porasli za 440 odsto. Skupa stvar, otuda oni legendarni primeri precrtavanja istetoviranog imena.

Ako ste se tetovažom nekada izdvajali, danas ste mejnstrim. Ekscentričnost se sada drugačije meri.

"Tokom proteklih dvadeset godina tetovaže su ostavile neizbrisiv trag, preobrazivši se od ratnih boja radničke klase u neophodni ukras srednjeg staleža. No, ostale su neoriginalne, nelepe i nesumnjivo neukusne", kaže Toni Parsons. Ili, što bi rekao Ozi Ozborn, ako želite da budete jedinstveni, nemojte se tetovirati. "Danas se svaka budala tetovira."

Izvor: Nedeljnik

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.