Na tridesetpetom kilometru magistralnog puta Valjevo-Bajina Bašta, počevsi od Debelog Brda, u nedirnutom i ekološki čistom prirodnom bogatstvu šuma, prostranih livada i pašnjaka smešteno je selo Zarožje, najveće selo od 33 sela opštine Bajina Bašta.
Zarožje je tipično brdsko-planinsko selo i nalazi se na visini od oko 800 do 1 000 metara, dok se manji deo sela prostire na padinama planine Povlen na 1300 metara nadmorske visine.
Jugozapadno od Povlena na drugom klometru od Debelog Brda u dolini reke Tresnice, nalazi se Pašina Ravan, nekada gusto pošumljena a sada naseljeno mesto i privredni centar Zarožja.
Tesna i mračna gudura pod izvorom rečice Rogačice, obrasla visokim bukvama, sva je neobična i tajanstvena. Uska staza do nje spušta se iz Zarožja, pravo sa seoskog puta.

Tu rečna voda šumi kamenje preskačući, ali nekakav čudan mir vlada u ovoj dubodolini. Sovin huk, srećom, ne se čuje, pa barem jeza namernika ne podilazi. Ipak, činjenica da je baš tu, u prastaroj drvenoj vodenici na Rogačici, prema predanju, nekad boravio najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović, malo koga ostavlja ravnodušnim.
Svojevremeno je pripovedač Milovan Glišić (1847–1908) u priči „Posle devedeset godina” opisao Zarožje i dogodovštine tamošnjeg vampira Save Savanovića.

Po motivima pripovetke nastao je i prvi srpski horor film „Leptirica”. Selo se po tom neobičnom junaku iz narodnih verovanja pročulo, pa gudura u kojoj je vodenica i sada mami posetioce.
Zarožje je u vreme Save Savanovića bilo neveliko selo, a danas je to malo naselje kraj puta od Bajine Bašte ka Valjevu preko Debelog brda, kad se kod Gnjile Priseke pođe makadamskim putem ka Vardi iKosjeriću. Meštani gaje maline, seku šumu, obrađuju drvo...
Zarožje ima blizu 1 000 stanovnika. Dobilo je ime (a i reka Rogačica takođe) po stenama na obližnjem uzvišenju zvanom Sokolina, po četiri kamena roga koja se vide i sa Kadinjače. Pripada bajinobaštanskoj opštini, a na granici je sa opštinama Kosjerić, Valjevo i Ljubovija.
Seoska škola ima svega nekoliko đaka.

Ipak, mit o vampiru Savi Savanoviću i dalje opstaje, baš kao i oronula vodenice u dubodolini oko izvorišta Rogačice...

Po legendi, veruje se da je seljak Sava Savanović posle svoje smrti živeo u staroj vodenici u selu Zarožje i da je kao „vampir“ ubijao i pio krv ljudi koji bi došli da melju žito.

Sava je bio imućan i cenjen trgovac stokom, ali pričalo se i da je krao po Srbiji i Bosni. Bio je naočit, jak i hrabar. Dugo se nije ženio, a onda se zaljubio u kćer trgovca iz Valjeva. Međutim, njen otac nije dozvolio brak jer je Sava bio mnogo stariji od nje. Tada se promenio. Postao je toliko svadljiv da su ljudi počeli da ga izbegavaju. Bio je grub prema posluzi u kući i mlađem bratu Stanku i njegovoj ženi i deci.

A onda je odlučio da ubije nesuđenu suprugu. Iako je bila bogata volela je da čuva ovce. Sava je uzeo pištolj i probdio celu noć u kućici u dvorištu. Čekao je zoru da devojka krene na pašu s ovcama. Brat Stanko imao je loš predosećaj. Video ga je kako sprema kuburu za pojas i pratio ga. Iako se bojao da njega ne ubije, pokušao je da spreči neko drugo zlo.

Sava je nakon pola sata hodanja naišao na devojku. Pitao ju je da li želi da ode s njim kući. Odgovorila mu je da ne ssme od oca.

Okrenula se na tren da pogleda ovce, a Sava je izvadio kuburu i pucao joj u leđa. Stanko je iskočio iz grmlja na Savu i počeli su se hrvati.

Pastiri koji su bili u blizini, čuli su pucanj i dojurili Stanko se presplašio i pobegao, a oni su mislili da je razbojnik. Jedan mu je pucao u leđa i na mestu ga ubio. Sava je, preplašen i znojav, nekako ustao i nožem napao pastira koji mu je ubio brata.

Tada su drugi videli telo devojke i shvatili da su ubili pogrešnog.

Okružili su Savu i zatukli ga motkama i kundakom. Seljani nisu hteli da ga sahrane na groblju jer je bio ubica pa su ga pokopali blizu mesta gde je poginuo.

Nekoliko dana kasnije proširila se priča da se Sava povampirio.

Seljani su tvrdili da ga viđaju noću kako vreba. Uvukao im se strah u kosti. Odlučili su da ga iskopaju i izbodu kolcima, ali se Stankova žena usprotivila. Kako bi očuvala telo, tajno ga je, sa svojom braćom, iskopala i prenela daleko u mračnu šumu kraj stare vodenice.

Tada je počeo da vreba i pije krv meštanima koji bi došli u vodenicu da samelju žito.

S jedne strane vodenice je mračna šuma, a s druge strane stene.

Izgleda sablasno i usred dana.

2012. godine vodenica se urušila, a meštani su to shvatili kao predskazanje. Strahuju da će se vampir Sava vratiti.

Da bi se osigurali, na kućni prag su stavili glogovo trnje, glogove kolce i beli luk, a na zidove su postavili krstove.

Izvor: zarožje, Bajina Bašta

Pogledajte priču o Savi Savanoviću:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.