Klimatske promene: Alarm! Preostalo je samo 18 meseci da spasemo planetu?!
Sećate li se onih dobrih, starih vremena kad smo imali „12 godina da spasemo planetu"?
Trenutno izgleda da raste konsenzus da će su narednih 18 meseci od ključne važnosti za rešavanje globalne toplotne krize.
Prošle godine je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) izvestio sledeće - da bi porast globalnih temperatura ostao ispod 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku, emisija ugljen-dioksida mora da se smanji za 45 odsto do 2030. godine. Sada, međutim, stručnjaci navode da politički koraci koji bi omogućili smanjenje ove emisije, moraju da se naprave pre kraja sledeće godine.
Ideju da je 2020. godina strog rok, elokventno je obrazložio jedan od najvećih svetskih naučnika za klimu još 2017. godine: „Klimatska matematika je brutalno jasna - iako svet ne može da se izleči u nekoliko narednih godina, on može da bude smrtno ranjen nemarom do 2020. godine", izjavio je Hans Joakim Šelnhuber, osnivač i sada direktor emeritus Potsdamskog klimatskog instituta.
Svest o tome da je kraj naredne godine poslednja šansa za brobu protiv klimatskih promena sve je jasnija: „Čvrsto verujem da će sledećih 18 meseci biti odlučujući za našu sposobnost da zadržimo klimatske promene na nivou opstanka i povratimo prirodu u ravnotežu koja nam je potrebna za taj opstanak", izjavio je princ Čarls, govoreći nedavno na prijemu za ministre spoljnih poslova Komonvelta.
Zašto je narednih 18 meseci toliko važno?
Princ se uzda u niz ključnih sastanaka UN-a koji će se održati do kraja 2020. godine. Otkako je potpisan klimatski sporazum u Parizu u decembru 2015. godine, pregovarači su bili zauzeti raspravama oko pravilnika tog pakta. Ali prema uslovima sporazuma, zemlje su obećale i da će unaprediti planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida do kraja sledeće godine.
Jedan od nedovoljno naglašenih naslova iz prošlogodišnjeg izveštaja IPCC-a bio je da globalna emisija mora da počne da opada pre 2020. godine da bi se planeta zadržala na rastu temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Aktuelni planovi nisu ni izbliza dovoljno jaki da se temperatura zadrži ispod takozvane bezbedne granice. U ovom trenutku krećemo se ka zagrevanju od 3 stepena do 2100. godine, a ne 1,5 stepena.
Budući da zemlje uglavnom prave planove u vremenskim okvirima od pet do deset godina, da bi se smanjenje emisije ugljen-dioksida smanjilo za 45 odsto pre 2030. godine, ti planovi moraju se usvojiti već do kraja 2020. godine.
Koji su koraci?
Prva velika prepreka na tom putu biće specijalni samit o klimi koji je za 23. septembar u Njujorku sazvao Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Gutereš je bio savršeno jasan u poruci da želi da se zemlje u UN-u pojave samo ukoliko imaju da izlože ozbiljne planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida na nacionalnim nivoima. Posle toga sledi COP25 u Santjagu, u Čileu, gde će najverovatnije najveće dostignuće biti održavanje zamajca čitavog procesa. Ali zaista veliki trenutak verovatno će se desiti tokom COP26 koji se održava krajem 2020. godine u Velikoj Britaniji.
Britanska vlada misli da može da iskoristi COP26 i u post-bregzitovskom svetu pokaže kako je ova zemlja sposobna da obezbedi političku volju za napredak, na isti način na koji su Francuzi iskoristili vlastite diplomatske moći da dovedu do Pariskog sporazuma: „Ako uspemo u kandidaturi da postanemo domaćini COP26, onda ćemo dati sve od sebe da se nadovežemo na Pariski sporazum i radimo u skladu sa naučnim dokazima kojih je sve više da moramo da idemo dalje i brže", izjavio je ministar za životnu sredinu Majkla Gouv.
„I tokom COP26 moramo da se postaramo da i druge zemlje budu ozbiljne u vezi sa vlastitim obavezama, a to znači da moramo povesti vlastitim primerom. Zajedno moramo da preduzmemo sve korake da bismo zadržali globalno zagrevanje na makar 1,5 stepena Celzijusovih."
Razlozi za radovanje?
Bilo da su u pitanju dokazi u vidu toplotnih talasa, uticaji švedske učenice Grete Tunberg koja je stupila u štrajk ili jačanje pokreta Pobuna protiv istrebljenja, došlo je do značajne promene u interesovanju javnosti za priču o klimatskim promenama i želji za rešenjima koje ljudi mogu da ostvare u vlastitim životima.
Ljudi zahtevaju krupna dela, a političari u mnogim zemljama probudili su se i shvatili da do tih promena mora doći.
Ideje kao što su zeleni novi dogovor u Americi, koji je pre samo nekoliko godina možda delovao neodrživo, dobile su ozbiljnu podršku. Neke zemlje kao što su Velika Britanija otišle su još dalje ozakonivši nula ukupnih emisija do 2050, što je dugoročni cilj koji će sprečiti rast temperature.
Osećaj princa Čarlsa da su narednih 18 meseci ključni dele i neke klimatski pregovarači: „Naša grupa malih ostrvskih država u razvoju dele mišljenje princa Čarlsa o hitnoj potrebi za ambicioznim klimatskim delovanjem", rekla je ambasadorka Džanin Felson iz Belizea, glavni strateg grupe u UN-u pod nazivom Savez malih ostrvskih država.
„Odjednom smo svi svedoci kolektivne javne mobilizacije, pogoršanja klimatskih uticaja i ozbiljnih naučnih upozorenja koja podstiču na odlučno klimatsko liderstvo. Bez svake sumnje, 2020. godina je surovi rok da se to liderstvo konačno nekako i pokaže."
Razlozi za strahovanje?
Uz strahovit osećaj za poklapanje, verovatni COP u Velikoj Britaniji 2020. godine mogao bi da bude i trenutak kada će Amerika konačno napustiti Pariski sporazum.
Ali ako Donald Tramp ne dobije predsedničke izbore, taj stav mogao bi da se promeni, jer bi demokratski pobednik verovatno preokrenuo tu odluku. Oba koraka mogu da imaju ogromne posledice po borbu protiv klimatskih promena.
Trenutno se čini se da je jedan broj zemalja rešen da uspori napredak. U decembru prošle godine, Amerika, Saudijska Arabija, Kuvajt i Rusija blokirale su specijalni izveštaj IPCC-a o 1,5 stepena Celzijusa u razgovorima u UN-u. Pre samo nekoliko nedelja u Bonu, novi prigovori Saudijske Arabije doveli su do toga da se on ponovo izostavi iz pregovora u UN-u, na veliko nezadovoljstvo malih ostrvskih država i zemalja u razvoju.
SAD i Saudijska Arabija ujedinile su se u ograničavanju upotrebe naučnih izveštaja IPCC-a u klimatskim pregovorima. Na zemlji domaćinu biće ogroman pritisak da dovede do značajnijeg napretka. Ali ako se nastave politička previranja oko Bregzita, vlada možda neće imati snagu da premosti brojne globalne izazove koje predstavljaju klimatske promene: „Ako ne možemo da iskoristimo taj trenutak da ubrzamo naše ambicije, nećemo imati šanse da postignemo granicu od 1,5 ili dva stepena Celzijusa", izjavio je profesor Majkl Džejkobs, sa Univerziteta u Šefildu, klimatski savetnik premijera Gordona Brauna.
„U ovom trenutku nemamo ni izbliza dovoljno razumevanja niti posvećenosti ovome među vodećim zemljama. Zbog toga generalni sekretar UN-a i održava samit u septembru."
„Sjajno je što bi COP mogao da se održi u Velikoj Britaniji zato što mi imamo veliki ekosistem građanskog društva i mnogo veću svest o klimatskim promenama nego u većini drugih zemalja. Ali pokret ovde jedva da je počeo da razmišlja o tome kako da primeni dovoljno pritiska."
Na predstavljanju pregleda napretka britanske vlade u borbi protiv klimatskih promena, utvrđeno je da ova zemlja nije na dobrom putu, uprkos tome što je ozakonila nula ukupnih emisija ugljenika do 2050. godine.
„Vlada mora da pokaže da je ozbiljna u vezi sa zakonskim obavezama... Njen kredibilitet ovde zaista visi o koncu", rekao je predsednik CCC-a.
„Imamo prozor od narednih 12-18 meseci da uradimo nešto povodom toga. Ukoliko se to ne desi, plašim se da će vlada biti osramoćena na COP26."
Ne vrti se sve samo oko klimatskih promena
Iako će odluke koje budu donesene o klimatskim promenama u narednoj godini biti ključne, postoji veliki broj drugih važnih okupljanja o životnoj sredini koja će u narednim decenijama oblikovati prirodu očuvanja vrsta i zaštite naših okeana. Početkom ove godine velika studija o gubicima koji se osećaju u vaskolikom prirodnom svetu kao posledica najšireg ljudskog uticaja izazvala je veliko komešanje među vladama.
Izveštaj IPBES-a pokazao je da bismo u narednim decenijama mogli da izgubimo i do milion vrsta. Da bi raspravljale o ovome, vlade će se sledeće godine sastati u Kini i pokušati da postignu sporazum koji će zaštititi životinje svih vrsta. Konvencija o biološkom diverzitetu je telo UN-a koje je dobilo zadatak da sastavi plan o zaštiti prirode sve do 2030. godine.
Sastanak sledeće godine mogao bi da bude trenutak „Pariskog sporazuma" za prirodni svet. Ako sporazum bude postignut, velika je verovatnoća da će se naglasak staviti na održivu poljoprivredu i ribarenje. Zahtevaće se veća zaštita vrsta i ograničavanje krčenja šuma.
Sledeće godine, Konvencija UN-a o zakonima mora takođe će se sastati da pregovara o novom globalnom dogovoru o okeanima. Ovo potencijalno može da napravi veliku razliku, prema britanskom ministru za životnu sredinu Majklu Gouvu: „Videli smo dokaze o narušavanju životne sredine koje se dešava kad nema odgovarajuće zaštite", rekao je on u govoru održanom prošle nedelje. Zbog toga je Velika Britanija povela inicijativu da najmanje 30 odsto okeana za koje smo odgovorni ostane zaštićeno do 2030. godine - što je utrostručavanje sadašnje mete. Tražićemo od svih zemalja da se obavežu na taj cilj."
Ako bude došlo do svega ovoga, svet ima neku šansu da očuva prirodnu životnu sredinu. Ali izazovi su ogromni, a politička volja promenljiva. I zato nemojte da imate prevelika očekivanja!
Izvor: bbc.com
