Nedavno je slavio na ISRAMAN-u, triatlon maratonu u izraelskom gradu Eilatu, poznatoj manifestaciji koja u prevodu znači “čelični čovek”, a pravo na to ime polaže samo onaj originalni Ironman na Havajima.

Reč je o dosta brutalnom discipline koja se sastoji od 3.8 km plivanja, 180 km vožnje bicikla I 42.195 km trčanja. Izazov je to koji je, kako mu i ime govori, rezervisan samo za “čelične ljude”, a junak ove priče je i više od toga.

Pre samo godinu i po Dijego van Luj je preživio nesreću nakon koje je bilo upitno da li će uopšte moći da hoda. A on ne samo da je prohodao, već je postao i najbrži u nemilosrdnoj trci dugačkoj ukupno 226 kilometara.

“16. avgusta 2021. kamion me udario brzinom od 60 km/h na putu u Petri, na Majorci. Hitna pomoć stigla je za 15 minuta i odvezla me u bolnicu u Manakor, gde sam imao dve operacije vrata i leđa”, prisetio se Van Luj

Dijego je imao slomljena tri vratna pršljena i nekoliko rebara Diego je imao slomljena tri vratna pršljena, četiri grudna pršljena (T7, T8, T9 i T10) i nekoliko rebara što je uzrokovalo pneumotoraks. Lekari su mu doslovno spasili život.

“U ovakvoj nesreći, sa ovakvim povredama, smrt je uobičajena”, mirno priča 32-godišnji Belgijanac.

Srećom, “žilavi” sportista je preživio, a zahvaljujući dobrom radu hirurga izbegao je i paralizu koja se obično povezuje a ovakvim prelomima.

“Za 10 dana prebacili su me u kliniku u Gentu i nakon dva meseca mogao sam da počnem sa rehabilitacijom”.

Prikovan za krevet, slušao je pesimistične prognoze i savjete ljekara i svojih bližnjih.

– Govorili su mi “Diego, ostavi se sporta”, ali ja sam htio pokušati ponovno.

Sa više od 30 godina na leđima i nizom uspeha (svetski prvak u dugom duatlonu, osam pobeda u profesionalnim triatlon srednjih i velikih dužina) mogao je da završi karijeru, ali nije bilo šanse da odustane.

“Triatlonci, naravno nisu fudbaleri. Mi to ne radimo zbog novca, već nas pokreće strast”, ističe Van Luj i dodaje da do svoje 40. godine želi profesionalno da se takmiči koliko god bude mogao.

Na Instagramu je objavio fotografije dok je bio na bolničkoj rehabilitaciji, i tada je nosio biciklistički dres, jasno pokazujući da nije odustao od sporta.

“Čim sam prestao da osećam bolove, počeo sam da treniram. Nakon pet meseci ponovo sam seo na biciklu, a pola godine kasnije sam počeo i da trčim”, priseća se Dijego.

U junu 2022. bio je na trećoj operaciji, koja je poslužila za uklanjanje šrafova koji su držali kičmu. U avgustu prošle godine je počeo da primećuje napredak.

“Osećao sam se jako dobro. Istina, tokom hladnih dana primećivao sam neke posledice, posebno u rebrima, ali video sam da mogu da izdržim visoki ritam kao i pre nesreće”.

Maraton u Malagi u decembru bio mu je prvi takmičarski test i položio ga je sa respektabilnim vremenom 2;32:47. Sve je bilo spremno za veliki izazov, nastup na ISRAMAN-u.

Ali, Diego nije došao samo da bi se takmičio. Cilj mu je bio da pobedi, i uspeo je u tome nakon devet sati i 44 minuta plivanja, vožnje bicikle i trčanja.

Uspeo je, a samo godinu i po dana pre – život mu je visio o koncu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.