Hranio ju je mlekom na cuclu, mazio i pazio i u osmom mesecu ova životinja postala je brza, hitra i spretna - baš onakva kakva treba da bude. Međutim, ipak su ih razdvojili. Tadašnji Vladika Žički Hrizostom odlučio je da zbog bezbednosti vernika, koji obilaze manastir Kovilje, pitomu vučicu ukloni iz manastira. Tako je i bilo.

Teška srca razdvojili su se čovek i vuk, a Alfa je odvedena na salaš u vojvođansko selo Đurđevo u azil za pse u vlasništvu Švajcarkinje, Monike Brukner.
"I kod monaha i kod vučice prepoznavala se urođena potreba za slobodom, njihovom samoćom kao i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa na nesvakidašnje prijateljstvo", izjavio je za RINU, Milanko Danilović,

Alfa, naviknuta na bespuća Golije, u Vojvodini je, kako kaže Milanko, promenila dlaku, ali i ćud.

Vuèica danas, foto: Rina

"Radeći sa njom, postala je i moja ljubimica. Posetio sam je u Đurđevu 2012. godine. Bila je okružena čoporom od sotinak pasa, tiha usamljena i nepoverljiva. Bila je nekako ravnodušna i drugačija od one vučice kakva je bila u Кovilju", priča poznati novinar.

Milanko nije zaboravio Alfu, stoga često poziva Moniku da proveri u kakvom je vučica stanju i kako je služi zdravlje.

"Uvek je prvo pitam - da li je naša vučica u životu? Kaže mi da je srećna, umiljata odavno joj se vratilo golijsko raspoloženje i stekla je velike prijatelje među zaposlenima u azilu, ali i među psima. Više sukoba nema", priseća se Milanko razgovora sa Švajcarkinjom.

Dobio je i slike omiljene vučice. Kaže, izgleda bolje nego pre sedam godina, ali ni iz daleka kao na svojoj Goliji u društvu monaha Amvrosija.

Izvor: Rina

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.