"U Srbiji imam malo više slobode"; Sjekloća: Imamo kapacitet da se ostvarimo kao tolerantno društvo

Džafar Fatahian (30) pre četiri godine odlučio je da ode iz Irana u kojem je rođen i u kojem je završio studije programiranja. Kaže da je iz svoje domovine otišao kako bi mogao da živi slobodno. U Srbiju je došao pre četiri godine, a nakon godinu dana provedenih u kampu dobio je azil. Sada u Srbiji radi kao prevodilac.

Ilustracija, foto: Photo by Milos Bicanski /Getty Images News
Ilustracija, foto: Photo by Milos Bicanski /Getty Images News

Život u Srbiji je kaže lep, iako je ponekad težak, jer, dodaje, ima onih koji imaju problem sa tim odakle je došao. Srećom, poručuje, oni su u manjini.

Najveći problem mu je trenutno što ima privremenu ličnu kartu sa kojom, kako navodi, ne može da izvadi pasoš i putuje van granica Srbije. Zbog ovog dokumenta, dodaje, ima i problem u svakodnevnom životu. Objašnjava da čak ni policija ne prepoznaje i ne prihvata taj dokument.

"Na primer kada je trebalo da se prijavim na adresu gde živim, jer nisam više mogao da živim u kampu, policija nije htela da mi prizna ličnu kartu, nego tek nakon sto sam kontaktirao nadležne koji su mi dali neki papir, onda su me prijavili… Bez dokumenta ne mogu ni kupim na primer telefon za sebe, zato što imam tu privremenu ličnu kartu. Nemam pasoš i ne mogu da izađem van Srbije. Ne mogu čak ni na more da idem ili da putujem negde turistički. Sad osećam kao da sam pobegao iz jednog zatvora i došao u drugi, samo što ovde imam malo više slobode", objasnio je Fatahian za B92.net, koji je dodao da kao prevodilac u Srbiji radi od početka prošle godine.

Navodi i da je tek kada je dobio azil mogao da počne da ide na zvanične časove srpskog jezika. Ova praksa, navodi, drugačija je u Evropi.

"U Evropi je recimo drugačije. Čim se prijaviš za azil odmah imaš pravo na časove jezika. U Srbiji je drugačije, ja sam godinu dana bio u kampu, toliko je trebalo da mi se odobri azil", obajsnio je Fatahian.

Fatahian radi sa migrantima koji odluče da na putu ka zapadnim zemljama EU prođu kroz Srbiju, te navodi da čak 90 odsto njih ne želi da ostane ovde, jer im u našoj državi "teško da započnu život".

"Zbog toga, ali i zbog plata koje su ovde niske, teško je i za posao… Ljudima pomažem onoliko koliko mogu, o tome šta sam video, šta sam radio, dajem im nadu da počnu život ovde, da će ipak biti ok i ako ostanu", rekao je Fatahian.

Dodaje i da migranti imaju svoj plan, put i život i da ako neko i ostane u Srbiji, "to može da bude dobro za ovu državu".

"Jer svi koji žele da ostanu ovde, žele i da pomognu i ovom narodu i ovoj državi".

Drastično opao broj

Vladimir Sjekloća, foto: Vladimir Sjekloća/Foto: Privatna arhiva
Vladimir Sjekloća, foto: Vladimir Sjekloća/Foto: Privatna arhiva

Prema zvaničnim podacima, u maju ove godine broj migranata, tražilaca azila i izbeglica koji se nalaze smešteni u azilnim, tranzitno-prihvatnim centrima, kao i u institucijama dečije zaštite, značajno se smanjio.

"Sa ukidanjem vanrednog stanja, broj od više od 9100 ljudi, pao je na ispod 6000. Tendencija napuštanja centara se nastavlja", rekao je za B92.net direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje (CKRP) Vladimir Sjekloća, te naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Avganistana,Sirije, Pakistana, Bangladeša, ali i iz svih krajeva Azije i Afrike, odnosno zemalja iz kojih beže osobe koje odgovaraju definiciji izbeglica.

Na pitanje sa kojim se sve problemima suočavaju kada dođu u Srbiji, Sjekloća navodi da su, s obzirom na to da dolaze neregularno, ovi ljudi pod velikim pritiskom krijumčara da napuste Srbiju i da stignu u svoju destinaciju.

"Njihov put je skup i ljudi koji se odluče da tako putuju, upadaju u ogromne dugove. Oni sami, njihove porodice se zadužuju, uglavnom kod samih krijumčara. Pod velim pritiskom su da zarade novac kako bi taj dug, koji eksponecijalno raste, nekako otplatili. Treba da budemo svesni i toga da su mnogima porodice ostale kod kuće i da kriminalne mreže vrše pritisak, prete i zlostavljaju kako same izbeglice, tako i njihove porodice", objašnjava Sjekloća, te dodaje:

"Koristim termin izbeglice,jer u ovom mešovitom kretanju koje podrazumeva različite migrante i izbeglice, mi ipak dolazimo u kontakt sa ljudima koji beže od vojnih sukoba, ratova i progona i samim tim odgovaraju definiciji izbeglice".

Kaže i da često zaboravljamo na sukobe koji u Avganistanu, sa retkim prekidima, traju decenijama, a da nam je "Sirija još veoma sveža u sećanjima i nekako zaboravimo i na sve one političke, verske i ostale neistomišljenike u svim zemljama iz kojih ljudi dolaze, kao i na decu koje ima mnogo, LGBTI pripadnike i na žene koje su drznule da budu žene i da razmišljaju svojom glavom".

Ceo tekst pročitajte O V D E!

Izvor: B92.net

Autor: B.Grubić-Gigović