Milan Štrljić u seriji Kud puklo igra Milu Gavrana, lika koji je oko svega veoma ozbiljan. Istinski želi da bude na vlasti, bilo da je titula predsednik mesnog odbora, direktor pilane ili direktor hotela. Više od svega voli svoju Zdenku iako je često nepravedan prema njoj. Ali je, s druge strane, ljubomoran na Svetu koji Zdenku voli još od mladosti.

Ipak, i pored mnoštva negativnih osobina, Mile je lik kojeg malo koji ljubitelj ove serije ne voli.

Kako vi gledate na Milu?

Iznenadilo me je kada je gospodin Goran Rukavina meni dodelio tu ulogu. Bilo mi je malo neobično. Nisam u životu igrao ovakve likove, ali kako me on zna dobro jer smo dosta sarađivali, prepoznao je u meni tu neku zaigranost koja odlično ide uz Milu. Mile je živo lice koje srećemo gotovo svakodnevno.

Koju osobinu Mile možete kod sebe da pronađete?

- Sličnost je u imenu (smeh). Nisam tražio sličnosti, ali onako, igrajući, često prepoznate u sebi nešto što i ne znate da nosite. Dođete u situaciju u koju nikada, ja lično, ne bih došao ali stavi te pisac. Tada se zaigraš i kažeš: „Uuu Bože, pa imam i ovoga u sebi“. Nekad je to dobro, nekad nije. Dakle, ima sigurno više osobina koje nisu moje.

Kako izdržavate ovaj tempo, skoro dve godine rada?

- Navikao sam se, ne samo ja, nego cela ekipa. Stvar je u tome da sve treba da funkcioniše tačno, precizno i morate da budete brzi i uvek spremni. Zato mogu sa ponosom da kažem da imamo seriju koja je već dve godine najgledanija. A to što se mnogo radi ide uz opis posla.

Kažu da neće biti treće sezone. Mnogo je. Kako se vama čini?

- Ne bih hteo da budem deo ekipe kada stvar krene nizbrdo. Ne bih voleo to da doživim. Još uspevamo da održimo jedan dobar nivo i, koliko je to moguće u ovim okolnostima, da ispoštujemo struku. To je kvalitet ove serije. Ta neka kolektivna zaigranost. Svi smo pomalo blesavi i zaigrani, to narod prepoznaje. Zato je bolje ostati u dobrom pamćenju nego to upropastiti.

A zašto su svi zavoleli Kud puklo da puklo?

- Ne znam. Valjda i zato što ljudi prepoznaju osobe iz susedstva i situacije iz društva. Društvo u malom je u tom Oštrovcu. Ako se pogleda malo šire, vidi se da toga ima svuda. Mislim da je to razlog.

U seriji ste nerazdvojni sa Stipom. Je li i inače tako?

- A, Brik (Miodrag Krivokapić) i ja smo prijatelji, ne smem reći koliko godina. Zajedno smo dosta i glumili. Funkscionišemo. On je odličan glumac i lako je sa njim.

Region tuguje za Gagom Nikolićem...

- Da, hteo bih iskoristiti ovu priliku. Mileni sam poslao telegram. Ali bih hteo i da srpskom glumištu izrazim iskreno saučešće što je ostalo bez jednog velikog deteta i velikog glumca. Dragan je bio sjajn tip i žao mi je što se to desilo. Ali, to je život, idemo dalje.

Kako biste opisali stanje u glumi na Balkanu?

- Meni je žao što ne poznajem širu situaciju na Balkanu, ne znam kakvo je stanje. Znam stanje u Hrvatskoj. Ali, umetnost je rizik. Sve smo više izloženi tržištu, postali smo deo Evropske unije, i tržište će svemu presuditi pa tako i nama glumcima. To je možda surovo što ja tako kažem, ali bojim se da pozorište, organizovano na ovakav način neće još dugo trajati i ne budemo li našli svoj prostor na tržištu, polako ćemo nestajati. Ja sma optimista i znam da za glumu ne treba ništa, čak ni dve daske, ne treba čak ni tekst. Uvek publike ima, od glume se može dobro živeti, samo treba imati strast. Dok god ima strasti, ovo ima smisla.

Kako vam se čine mlade generacije?

- Ima sjajnih mladih glumaca. Odličnih. Kako mnogo radim, često ih i srećem. Ja sam profesor u Splitu na akademiji te sam u dodiru sa studentima. Ima danas sve više dece, njima su mediji otvorili pristup svemu. Oni danas sve znaju i bolji će sigurno naći sebi prostor i ostaće. Ono što nije kvalitetno to će morati da se bavi nečim drugim. U Americi rade kao konobari i čekaju kasting, pa će tako biti i ovde.

Hoćemo li vas gledati u nekom filmu, seriju u Beogradu. Da li vas je neko zvao?

- Ne, niko nikad. Zvao me je Ljubiša Samardžić davno. Ali nije bio trenutak. Ja često, bar jednom nedeljno, na televiziji vidim, neki svoj stari film, pa Bolji život, bilo je tu svega, mnogp stavri sam napravio. Ali, videćemo...

Vaša ćerka je otišla u izlet pisanja. Kako vam se dopadaju njeni romani?

- Ona je uvek bila talentovana. Još kao mala je imala sklonosti ka pisanju. Meni je drago da je ona to u sebi prepoznala.

Da li biste igrali sa ćerkom?

- Ma nemoguće je to. Deli nas tolika udaljenost. Ona ima druge interese, a ja nemam vremena da glavu podignem od posla. Evo i sad me čekaju da me ubace u auto i pošalju dalje na snimanje.

Kako izgleda jedan dan na snimanju seriji "Kud puklo da puklo" pogledajte ovde:

Nezaboravan dan na snimanju “Kud puklo da puklo”

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.