Prva starleta u istoriji datira iz 18. veka, a reè je o intirgantnoj, slobodoumnoj i, kako æe se na kraju ispostaviti, veoma sposobnoj Meri Nesbit. O obiènoj kurtizani koja je, zahvaljujuæi svojim društvenim veštinama, ali i lepoti, dotakla zvezde, na kraju postavši i važna figura u politièkom životu Engleske 18. veka.
Meri Nesbit bila je plavokosa, atraktivna kurtizana koja se kretala u najvišim slojevima engleskog društva, èak i meðu plemiækim porodicama. Vrata njenog doma su uvek bila širom otvorena za bogate i moæne muškarce, a vremenom je i sama postala veoma uticajna i priznata.
Kako to obièno biva, Meri se rodila u teškoj bedi i nepoznatog je porekla, a spekulisalo se da je pronaðena u deèjim kolicama. Sirotinjski život nije bio suðen Meri - njena lepota i koketnost polako ali sigurno krèili su joj put ka kremu engleskog društva.
Uvek je bila u centru zbivanja, a muškarci su se lomili oko nje. Popularnost ove dame naglo je porasla kada je jednom prilikom pala s konja, a nije nosila gaæice - tu nezgodu pretvorila u trenutak slave koji je pametno iskoristila. Tada je pozirala za portret èuvenom umetniku tog doba Džošui Rejnoldsu, a potom je sliku umnožila i podelila svojim muškim obožavaocima.
I to je bila konaèna prekretnica u njenom životu, mali "trik" koji ju je vinuo u nebesa: Meri je postala ljubimica imuæne engleske gospode i rado viðen gost na zabavama, balovima i veèerama.
Njen prvi javni ljubavnik bio je erl Simon Lutrel, èovek poznat i kao "kralj pakla", te se pretpostavlja da je upravo on "krivac" za njen nadimak "Paklena Dejvis". Lutrel je mladoj Meri na neki naèin odredio sudbinu - on ju je upoznao sa Aleksandrom Nesbitom, najmlaðim sinom bogatog bankara iz Londona, a ovo poznanstvo ubrzo je rezultiralo brakom.
I to kakvim brakom! Ovaj odnos je Mari doneo komfor, luksuz, a na koncu svega- komoditet da kao finansijski nezavisna žena radi šta hoæe i spava s kim hoæe.
Njen suprug je poludeo i preminuo nekoliko godina nakon sklapanja braka, a šuškalo se da je Meri umnogome doprinela tome - njena brojna neverstva, neposlušnost i nepoštovanje bili su zaslužni za njegovo ludilo.
Najverovatnije je da su takve glasine i bila istina - ona je još tokom braka postala priznata ljubavnica Augustusa Herveja, treæeg erla od Bristola. Meðutim, uprkos preljubi i razmiricama sa gospodinom Nesbitom, ona je bila ta koja je nasledila njegov imetak, a i iz veze sa Hervejom izašla je još bogatija.
Atraktivna Britanka je ponovo angažovala slikara Džošuu Rejnoldsa, u želji da je ovog puta naslika kao bogatu i samostalnu ženu.Predstavljena je kao svevremena lepotica sa golubom u ruci koji simboliše ljubav i nevinost, a portret je trebalo da "opere" uprljanu Merinu reputaciju. 

U godinama koje æe doæi, Meri je bila ljubavnica uticajnih i bogatih ljudi - oficira, grofova, sekretara pri vladi i muškaraca sa politièkim ambicijama, a uglavnom je u svim svojim odnosima, avanturama i vezama uspela da se dodatno materijalno obezbedi - dobijala je nakit, odeæu, nameštaj, èak i èitava imanja...
Tokom Francuske revolucije život Meri Nesbit poprimio je sasvim drugaèiji tok - postala je svojevrsni diplomata. Pretpostavlja se da ju je tadašnji premijer Vilijam Pit angažovao kao agenta vlade u svojim tajnim namerama da obnovi francusku monarhiju.
Meri je tada privukla pažnju javnosti koja ju je sada posmatrala kroz potpunu drugaèiju prizmu - bila je uvažavana kao žena od velikog politièkog znaèaja. Tadašnje dnevne novine "Morning Chronicle" napisale su: "ova proslavljena dama, upkos promiskuitetu u životu, stekla je jednu uzvišenost i dostojanstvo, uspevši da iskoristi svoj uticaj u pravom smeru i na najbolji naèin".
Mari je od tada provela život putujuæi po inostranstvu i predstavljajuæi Veliku Britaniju kao diplomata. Preminula je u dubokoj starosti u 82. godini u Parizu, gde je i sahranjena 4. novembra 1825. godine.

Izvor: Dnevno

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.