10 filmova koje M.O.R.A.T.E. da odgledate (ako stvarno volite filmove)

Ako ste pravi ljubitelj filmova, onda vam je jasno da su filmovi B produkcije, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka apsolutni ultimatum ako hoćete da skapirate kako filmovi funkcionišu. To su najbolji filmovi na svetu. To su poslednji dani Holivuda.

Pored Džona Milijusa, Voltera Hila, Brajana De Palme i Pitera Bogdanoviča, najznačajniji je Džon Karpenter. Od njega počinjemo.

Karpenter je karijeru započeo još krajem šezdesetih, radeći na kratkometražnim filmovima, od kojih je „The Resurrection of Bronco Billy“ (scenario, montaža i muzika) nagrađen Oskarom davne 1970. godine.

1974. predstavlja se celovečernjim igranim filmom – naučnofantastičnom komedijom „Tamna zvezda“ koja je ubrzo stekla kultni status, a Karpentera obeležila kao autora sa preferencijom prema žanrovskom izrazu (uglavnom hororu i SF), kao i majstora u pravljenu kvalitetnih dela sa pečatom specifičnog autorskog stila, a pritom vrlo malog budžeta. O

Osim režije i pisanja scenarija, Karpenter se posvećivao komponovanju originalne muzike za svoja dela, zbog čega se smatra jednim od retkih kompletnih autora u svetu.

Njegove legendarne teme postale su klasici filmske muzike, a njegovi filmovi značajno su uticali na kolektivnu svest čitavih generacija rođenih i odraslih u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, predstavljajući upečatljivo iskustvo, vrlo često presudno u razvijanju ljubavi prema hororu, kao i žanrovskom filmu i književnosti uopšte.

„TAMNA ZVEZDA“ (DARK STAR, 1974)

Karpenterov prvenac. Posada „Tamne zvezde“ nalazi se na dvadesetogodišnjoj misiji u svemiru. Četiri astronauta, u dubini kosmosa, imaju zadatak da rasture planete koje im se nalaze na putu. U svojoj naučnofantastičnoj avanturi, kosmonauti nailaze na mnoge nesvakidašnje prepreke.

Film Tamna zvezda najbolje je opisao sam autor Džon Karpenter nazvavši ga "Čekajući Godoa u svemiru". Kao i Beketovog Godoa, neki ga ne razumeju i ne vole, a drugi ga, naprosto, obožavaju. Prvobitno napravljen kao kratki 45-minutni studentski film. Posle mnogobrojnih uspeha na festivalima, film je produžen za 38 minuta.

„THE FOG“ (MAGLA, 1980)

Kultni horor. Antonio Bej, mali priobalni gradić, za koji dan slavi sto godina postojanja. Ali, niz jezivih ubistava po gradu počinju u vreme magle koja se spušta kao zla kob... Prateći grupu likova, čiji se putevi ukrštaju u noći stogodišnjice, otkrivamo tajnu da su osnivači grada pre tačno sto godina uzeli zlato od nesrećnih putnika i potopili njihov brod, navodeći ga lažnim signalima na stene kraj obale. Svaka smrt u gradu predstavlja zamenu za jednog od saučesnika koji su izazvali tragediju, a svako od stanovnika mogao bi da bude sledeća žrtva.

„ČOVEK SA ZVEZDE“ (Starman, 1984)

Ova SF melodrama je veoma uspešno odustupanje od Karpenterovih omiljenih horora. Vanzemaljac (Džef Bridžis) koji nosi poruku mira, pada na Zemlju u svom brodu. Prinuđen je da uzme ljudski oblik i poprima izgled nedavno preminulog muža ucveljene Dženi Hajden (Karen Alen). Dženi je uplašena i neprijateljski raspoložena prema svom neobičnom gostu. U pokušaju da zadobije njeno poverenje, on uči nekoliko fraza pomoću kojih uspeva da joj objasni da je na zemlju došao da bi odgovorio na poruku mira koju je vanzemaljcima poslao Vojadžer. Moli je da ga prebaci do pustinje u Nevadi gde njegovi sunarodnici treba da ga pokupe i odvedu na rodnu planetu. Međutim, vanzemaljca juri i agent Nacionalne sigurnosti koji želi da ga podvrgne ispitivanju. Na putu do Nevade, Dženi se zbližava sa nežnim i blagim covekom sa zvezda. Džef Bridžis je za tu ulogu bio nominovan za Oskara.

„NAPAD NA POLICIJSKU STANICU BROJ 13 (Assault On Precinct 13, 1976)

Film je rimejk slavnog vesterna „Rio Bravo“ Hauarda Hoksa iz 1959. godine. Policijska stanica koja je pred iseljenjem, postaje meta brutalnog i masovnog napada lokalne bande u trenutku kada se u njoj nađe i otac devojčice ubijene tog dana, koji je meta osvete bande. Pored detektiva Stokera tu su još samo dve sekretarice, ali i još dva zatvorenika koja su se tu slučajno našla. I dok invazija uveliko traje, troje branilaca stanice konačno shvataju da im pomoć sedi u zatvorskim ćelijama. Remek delo Džona Karpentera.

„U USTIMA LUDILA“ (In The Mouth Of Madness (1994)

Kada čuveni horor pisac Sejter Kejn gubi kontakt sa svojom izdavačkom agencijom pred samo objavljivanje novog romana, agencija unajmljuje Džona Trenta, iskusnog agenta osiguranja, da pronađe pisca. Uskoro, Trent shvata da lako može da postane stvarni deo romana...

„ONI ŽIVE“ (They Live, 1988)

Skitnica Džon Nada dolazi u novi grad i nalazi posao na gradilištu, gde se sprijateljuje sa Frenkom Armitažom. On ga vodi u jednu kuću, gde Nada uočava čudne stvari... Džon Karpenter je napisao scenario, ali pod pseudonimom Frenk Armitaž, a inače je film adaptacija kratke priče Raja Nilsona. Film je kritika posrnule ekonomije iz osamdesetih, pohlepe i snobizma, koji su bili najizraženiji u američkim visokim krugovima.

„VELIKE NEVOLJE U MALOJ KINI“ (Big Trouble In Little China, 1986)

Kada Džek Barton (Kurt Rasel) na kartama pobedi dugogodišnjeg prijatelja Vanga (Denis Dan), ovaj mu objašnjava da novac nema kod sebe i da će mu platiti kasnije. Posle toga odlazi na aerodrom po svoju verenicu. Džek mu ponudi prevoz do aerodroma, ni ne sluteći u kakvu će avanturu upasti. „Velike nevolje u maloj Kini“ je jedan od najslavnijih naslova bogate akcione poplave osamdesetih godina prošlog veka, i ujedno jedan od najboljih u filmografiji Džona Karpentera. Legendarni reditelj pokazao je kako se i u nešto ležernijem viđenju kombinacije akcije i fantastike snalazi jednako dobro, a pored slavnog Kurta Rasela u filmu igra i Kim Katral koja glumi Samantu u seriji Seks i Grad.

„BEKSTVO IZ NJUJORKA“ (Escape From New York (1981)

Veza ovog Karpenterovog filma sa naučnom fantastikom uglavnom je dekorativne prirode, u smislu da je radnja smeštena u Njujork iz 1997. godine koji je u međuvremenu postao džinovski zatvor.

Sve ostalo zbiva se po davno napisanom receptu akcionih filmova, u okviru koga bivaju sasvim marginalizovane sve žanrovske odrednice. Radnja je usredsređena na grozničavu trku sa vremenom jednog budućeg zatvorenika, kome je obećana sloboda ukoliko uspe da sa Menhetna izbavi predsednika, čiji su avion teroristi neodređeno levičarskog opredeljenja samoubilački nagnali da se sruši upravo u tu veliku tamnicu. Da slučajno ne bi odustao od nimalo prijatnog zadatka, zatvorenik je uslovljen naročitom eksplozivnom napravom sa satnim mehanizmom koja mu je ugradena u vrat i od koje može da bude izbavljen samo izvan zatvorskih zidina…

„NOĆ VEŠTICA“ (Halloween, 1978)

„Noć veštica“ je horor film snimljen 1978. čija se radnja odvija u fiktivnom gradiću Hadonfildu na američkom Srednjem Zapadu na praznik Noć veštica. Majkl Majers je kao dečak na Noć veštica nožem pobio svoju porodicu. Dvadeset godina kasnije, on beži iz ludnice, vraća se u rodni grad - ponovo u Noći veštica - i teror počinje, a na meti su mlade i zgodne bebisiterke (Džejmi Li Kertis kao Lori). Njegov psihijatar kreće za njim, prati Majersov trag i nastoji da ga ubije.

Uticajni horor klasik Džona Karpentera prepoznatljiv po jednoj od najjezivijih i najefektnijih muzičkih tema u istoriji filma, vrištanju mlade Džejmi Li Kertis.

„STVOR“ (The Thing, 1982)

Još jedan rimejk. Original je snimio Hauard Hoks, 1951. godine, a Karpenter se nadovezao 1982. godine. Paleontolog Kejt Lojd putuje na Antarktik, gde se pridružuje norveškim naučnicima koji ispituju pojavu nepoznatog oblika života. U, stvari, na tom mestu, duboko u ledu, nalazi se vanzemaljski svemirski brod. Kada pokušaju da odmrznu stvorenje koje je nađeno unutra, ono počinje da ubija jednog po jednog člana tima. Teško ga je zaustaviti, jer ima sposobnost da uzme ljudsko obličje...