Roditelji često prave ovu grešku koja ih udaljava od odrasle dece

Roditelji koji traže pomoć često se osećaju krivicu, odbačenost ili emocionalnu iscrpljenost, dok se njihova odrasla deca osećaju neshvaćeno, kritikovano ili jo&scaron; uvek nose teret starih povreda. Ipak, mnogi takvi odnosi mogu doživeti značajan, ponekad čak i drastičan, pozitivan preokret, pi&scaron;e Psychology Today.Važno je razumeti da do zbližavanja ne dolazi tako &scaron;to jedna strana dokaže drugoj da gre&scaron;i. Napredak se događa jer počnu drugačije da se odnose jedni prema drugima, čak i ako promena krene samo od jedne osobe. Iako to može izgledati očigledno, takav napredak je često te&scaron;ko postići. Međutim, tri pristupa pokazala su se transformativnim u praksi.Dve istine mogu postojati istovremenoRoditelji i odrasla deca u sukobu često ne vide vi&scaron;e od jedne perspektive. Veliki pomaci događaju se kada odnos prestanu da tretiraju kao sudnicu. Na primer, roditelji će često prihvatati samo svoju istinu i govoriti da rade najbolje &scaron;to znaju. To je legitiman stav, ali on može postojati uporedo sa stavom deteta: &quot;Neke stvari koje su se dogodile su me jako povredile&quot;.Situacija može biti i obrnuta. Odraslo dete može da ima osnovane pritužbe, ali da se istovremeno pona&scaron;a nepravedno i nanosi bol roditeljima. U tom slučaju, roditelj može da voli svoje dete, ali mora da postavi granice kako bi se za&scaron;titio. Kad prihvati da može postojati i drugačija perspektiva, oporavak odnosa može da počne.Ključno je prebaciti fokus s pitanja &quot;Čija je verzija tačna?&quot; na pitanje &quot;Mogu li prihvatiti tvoje iskustvo, a da time ne poni&scaron;tim svoje?&quot;. Takav pristup otvara put prema boljem odnosu. Ograničenja nisu karakterne maneSvi imamo svoja ograničenja u no&scaron;enju sa životnim izazovima. Odnosi postaju zdraviji kada roditelji i odrasla deca prestanu da koriste međusobna ograničenja kao oružje. To je suptilna, ali značajna promena.Razumljivo je da je primamljivo misliti da je va&scaron;a odrasla kćerka sebična, pogotovo ako vas je njeno pona&scaron;anje povredilo. Ipak, poku&scaron;ajte tu percepciju da promenite u: &quot;Moja kćerka se te&scaron;ko nosi sa svojim osećanjima kada je pod velikim stresom&quot;.Time ne gubite ni&scaron;ta, osim osećaja da ste žrtva, a dobijate sposobnost da situaciju sagledate tačnije. To ne znači da treba opravdavati bolno pona&scaron;anje; odgovornost ostaje važna u svakom odnosu. Ali posmatranje odraslog deteta kroz prizmu njegovih ograničenja, a ne navodnih karakternih mana, smanjuje prezir koji samo produbljuje sukob.Ne dozvolite da negativno postane cela pričaKada su odnosi napeti, na&scaron; mozak se priprema za nova razočaranja. Roditelji će tako kod svoje odrasle dece primetiti svaku neodgovorenu poruku, potcenjivački komentar i upitnu odluku. Jasno je da je takva negativna percepcija često obostrana. Odrasla deca govore da primećuju svaku kritiku, neželjeni savet ili neprijatan podsetik na pro&scaron;lost.Kada se roditelji i deca fokusiraju isključivo na &quot;dokaze&quot; da se ni&scaron;ta nije promenilo, njihov odnos se ozbiljno naru&scaron;ava. Zato je važno prepoznavati i male pozitivne pomake te graditi na njima. To može biti trenutak kada dete pokaže brigu za zdravlje roditelja ili kada roditelj primeti da mu dete izražava zahvalnost. Možda oboje postanu svesniji razgovora koji su pro&scaron;li bez svađe.Kada se roditelji i odrasla deca potrude da promene svoju percepciju na ove načine, njihovi odnosi postaju bliskiji. Ne dozvolite da vas ponos spreči u tome da napravite prvi korak. Verujte u proces i pozitivne promene koje mogu da uslede.

Roditelji često prave ovu grešku koja ih udaljava od odrasle dece

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest