Roditelji misle da će ovih 8 stvari RAZMAZITI DECU, ali se naučnici NE SLAŽU s tim!

Roditelji osećaju velik pritisak, pogotovo jer je sve vi&scaron;e istraživanja o negativnim posledicama odgoja privilegovane i sebične dece.Ali, naučnici obja&scaron;njavaju da mnogi potezi kojih se roditelji pribojavaju zapravo zadovoljavaju ključne razvojne potrebe deteta. Suprotno ra&scaron;irenom mi&scaron;ljenju, nećete razmaziti bebu ako je podignete dok plače, niti malo dete ako ga ute&scaron;ite tokom ispada besa, pi&scaron;e Parents.&quot;Roditelji žele sve da urade ispravno i imaju najbolje namere. Ipak, većina postupaka za koje strahuju da će razmaziti decu zapravo su načini na koje se zadovoljavaju ključne razvojne potrebe&quot;, kaže dr Sara Kejn Spanagel, licencirana psiholo&scaron;kinja sa Unicerziteta &quot;Case Western Reserve&quot;.Stoga je važno razumeti koji roditeljski postupci zaista podstiču sebično pona&scaron;anje, ali i koji ga potezi neće izazvati, bez obzira na komentare okoline.&Scaron;ta zapravo znači razmaženo dete?Definicija razmaženosti među roditeljima je &scaron;iroka, ali naučnici su prilično specifični. Prema dr Spanagel, istraživanja i kliničko iskustvo ukazuju na tri obrasca koja mogu dovesti do razmaženosti: nedosledne granice, spasavanje dece od svake nelagode i neprovođenje postavljenih pravila. Ti obrasci, koji se u trenutku čine lak&scaron;ima, dugoročno sprečavaju razvoj samostalnosti.&quot;Nedoslednost, manjak granica i spasavanje dece od svake nelagode vode u razmaženost. S druge strane, toplina, odgovaranje na potrebe i fleksibilnost stvaraju zdravu decu koja postaju zdravi odrasli&quot;, kaže dr Spanagel.Potezi koji ne kvare decuPre nego &scaron;to neku situaciju proglasite &quot;kvarenjem&quot; deteta, važno je proceniti dve stvari, obja&scaron;njava psiholo&scaron;knja Kejtlin Slavens. &quot;Prvo, &scaron;ta očekujemo od deteta, i drugo, ima li ono trenutno ve&scaron;tine da ispuni ta očekivanja&quot;, kaže Slavens. Među najče&scaron;ćim situacijama koje roditelji pogre&scaron;no doživljavaju kao &quot;kvarenje&quot; deteta su upravo one koje slede.Podizanje bebe koja plačeStrah da će beba &quot;naučiti da manipuli&scaron;e&quot; ako je roditelj podigne svaki put kad zaplače nije utemeljen. &quot;Ljudi pretpostavljaju da bebe poku&scaron;avaju kontrolisati roditelje, a one zapravo grade temeljno poverenje, emocionalnu regulaciju i sigurnu privrženost&quot;, kaže dr Spanagel. To su temelji za ceo život, a reagovanje na plač u prvim mesecima bebi daje osećaj sigurnosti.Uteha nije popu&scaron;tanjeRoditelji često misle da popu&scaron;taju ako te&scaron;e dete koje je uznemireno zbog postavljene granice. Kejtlin Slavens obja&scaron;njava da to nije isto. Možete zagrliti dete koje plače, saslu&scaron;ati ga i svejedno reći: &quot;Ne, nećemo uzeti jo&scaron; jedan keks&quot;. Uteha u takvim situacijama pomaže detetu da razvije samoregulaciju.Pomoć oko zadatka koji dete već znaZabrinutost je da će pomaganje detetu kod oblačenja, iako ono to zna samo, stvoriti lenjost. Stvarnost je drugačija. &quot;Jedno je znati kako ne&scaron;to obaviti, a drugo je biti u stanju to učiniti kad si umoran, zabrinut ili preopterećen&quot;, kaže Slavens. Dete koje se bez problema samo oblači subotom ujutro možda će trebati pomoć u haosu ponedeljka pre &scaron;kole.Dopu&scaron;tanje detetu da ima pravo glasaNeki se roditelji boje da daju detetu previ&scaron;e kontrole ako mu dopuste da samo odabere odeću ili objasni za&scaron;to misli da je ne&scaron;to nepravedno. Međutim, tako deca stiču vredno iskustvo u dono&scaron;enju odluka. Roditelji i dalje donose važne odluke, ali deca dobijaju priliku da izraze svoje želje i uče iz sopstvenih izbora.Pregovori oko pravilaPregovaranje između dece i odraslih često je na lo&scaron;em glasu, ali to je odličan način da deca vežbaju samostalnost i re&scaron;avanje problema. &quot;Osećaj da mogu uticati na stvari osnovna je razvojna potreba&quot;, kaže dr Spanagel. Određeni nivo pregovora, čak i s tinejdžerima, gradi odgovornost i međusobno po&scaron;tovanje.Izvinjenje detetuNeki se roditelji boje da će izvinjenjem naru&scaron;iti svoj autoritet. U stvarnosti, izvinjenje može zvučati ovako: &quot;Nije trebalo da vičem. Žao mi je. Ipak, pravilo ostaje isto.&quot; Očekivanje ostaje isto, a odrasla osoba preuzima odgovornost za svoje pona&scaron;anje. Deca najbolje uče kako da se izvine posmatrajući roditelje.Pomoć pri uspavljivanjuMnogi roditelji misle da će deca postati &quot;zavisna&quot; od predmeta za utehu ili prisutnosti roditelja ako im se pruži previ&scaron;e podr&scaron;ke pre spavanja. &quot;Sposobnost samoumirivanja ne uči se kroz stres. Ona se neurolo&scaron;ki razvija s vremenom, uz pomoć dobrih rutina i koregulacije s roditeljem&quot;, ističe dr Spanagel. Blizina roditelja smanjuje teskobu i podržava zdrav san.Dopu&scaron;tanje detetu da odustaneDopustiti detetu da odustane od neke aktivnosti roditeljima može biti te&scaron;ko. Pitaju se hoće li dete zbog toga postati osoba koja lako odustaje. Naučnicici kažu da to nije znak razmaženosti. &quot;Ako je aktivnost razvojno neprimerena, uzrokuje detetu patnju ili se ne poklapa s njegovim interesima, u redu je odustati&quot;, kaže dr Spanagel.Ako dete često želi da odustane od nečega, to je prilika za razgovor i zajedničko planiranje, a ne za odbijanje rasprave.

Roditelji misle da će ovih 8 stvari RAZMAZITI DECU, ali se naučnici NE SLAŽU s tim!

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest