Ko se ne razneži kad vidi zeku? Mekani su, pufnasti, nežni... a put od divlje životinje do kućnog ljubimca mnogo je zanimljiviji nego što mislite!

Čovek je vekovima uzgajao brojne rase zečeva, različitih veličina, boja i kvaliteta dlake, težine i oblika tela. Prvobitno su se držali isključivo kao domaće životinje na farmama, ali su vremenom dospeli u kuće, stanove i dvori&scaron;ta, gde danas mogu da žive kao bezbedni i voljeni članovi porodice. Monasi s juga Francuske prvi pripitomljavali zečeve Zečevi su prvi put pripitomljeni u 5. veku. U to vreme bili su rasprostranjeni samo na Iberijskom poluostrvu i u južnoj Francuskoj. Smatra se da su upravo monasi iz južne Francuske počeli da pripitomljavaju zečeve. Razlog je bio praktične prirode. Meso ove životinje progla&scaron;avali su vrstom ribe, pa su mogli da ga jedu tokom posta. Veruje se da su monasi bili i prvi koji su planski birali i uzgajali zečeve kako bi dobili životinje različite težine i boje dlake.&Scaron;irenjem Rimskog carstva i razvojem trgovine između različitih zemalja, zec se sa Iberijskog poluostrva pro&scaron;irio i u druge delove sveta. Zahvaljujući obilju hrane u prirodi i izuzetno brzom razmnožavanju, veoma brzo je počeo da se &scaron;iri. Zec kao izvor mesa Jo&scaron; su Rimljani prepoznali zeca kao izvor hrane. Kada su u 2. veku pre nove ere osvojili &Scaron;paniju, obratili su pažnju na ove životinje. Kako bi u svakom trenutku imali dovoljno zečjeg mesa, držali su ih u ograđenim prostorima, poznatim kao leporarijumi, gde su mogli nesmetano da se razmnožavaju.Tokom srednjeg veka zečevi su uzgajani tako da budu krupniji i masniji, kako bi davali vi&scaron;e mesa. U 16. veku već je postojalo nekoliko različitih rasa.Sa industrijskom revolucijom u 19. veku počinje intenzivniji razvoj uzgoja zečeva. Ljudi su se selili sa sela u gradove i vi&scaron;e nisu imali dovoljno prostora za držanje svinja, krava i drugih velikih domaćih životinja. Pored živine, zec je predstavljao pouzdan izvor mesa koji je mogao da se uzgaja i u gradskim sredinama.Tokom svetskih ratova, Britanci i Amerikanci pozivali su građane da uzgajaju zečeve kako bi obezbedili meso i krzno za sebe i vojnike. Nakon Drugog svetskog rata zečevi su se i dalje uglavnom držali kao stoka. Međutim, njihova uloga u domaćinstvima vremenom se promenila. Uzgajanje zečeva Uzgoj zečeva dobio je novu dimenziju u 16. veku, kada se, pored proizvodnje mesa, pažnja posvetila i stvaranju različitih rasa. Na nemačkim kneževskim dvorovima posebno su se zainteresovali za patuljaste zečeve i počeli da uzgajaju različite rase.U 19. veku viktorijanci su počeli da uzgajaju zečeve za takmičenja i izložbe. Prvi klubovi uzgajivača zečeva osnovani su u Nemačkoj 1874. godine.Tokom 20. veka uzgoj zečeva postao je poseban hobi &scaron;irom Evrope. Uzgajivači su osnivali udruženja i počeli da stvaraju sve neobičnije rase, koje su se međusobno razlikovale po veličini, građi tela, boji i kvalitetu dlake i težini. Zec i dobrobit životinja Zečevi se često smatraju idealnim kućnim ljubimcima za decu. Smatra se da nisu zahtevni i da je njihova nega jednostavna. Međutim, to je daleko od istine.Odgovarajući način držanja zeca zahteva dobro poznavanje njegovih potreba, uključujući pravilnu ishranu, dovoljno kretanja, negu i druge uslove neophodne za njegovo zdravlje. Neadekvatni uslovi mogu da izazovu ozbiljne, pa čak i životno ugrožavajuće probleme.Po&scaron;to zečevi veoma ve&scaron;to skrivaju nelagodnost i bol, određeni problemi u njihovom držanju često se primete tek kada već postanu ozbiljni.Zečeve zato ne treba nabavljati impulsivno. Oni nisu igračke za decu niti poklon koji treba stavljati pod jelku, u uskr&scaron;nje gnezdo ili na rođendanski sto. Kako je zec dobio ime Rimljani su veoma brzo otkrili da hrabri zečevi nisu naročito zainteresovani za život u ograđenim prostorima. Kopali su podzemne tunele kako bi pobegli iz svojih &bdquo;zatvora&ldquo;.Njihov latinski naziv, Oryctolagus cuniculus, odnosi se upravo na njihovu sposobnost kopanja podzemnih tunela i u približnom značenju opisuje životinju nalik zecu koja pravi podzemne jazbine.

Ko se ne razneži kad vidi zeku? Mekani su, pufnasti, nežni... a put od divlje životinje do kućnog ljubimca mnogo je zanimljiviji nego što mislite!

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest