Deca koju su roditelji ČESTO GRDILI, kasnije, kao odrasli, izgovaraju OVIH 9 FRAZA

Normalno je da svaki roditelj s vremena na vreme povisi ton, ali ako se to de&scaron;ava prečesto, može imati niz negativnih posledica koje traju tokom čitavog detetovog života.Kao odrasli, ljudi koji su odrastali uz roditelje koji su mnogo vikali na njih često izgovaraju određene rečenice koje ukazuju na traume koje nose u sebi. Možda očajnički žele da udovolje drugima kako bi izbegli da im se obraćaju grubo, kao &scaron;to su to činili njihovi roditelji, ili jednostavno žele da izbegnu bilo &scaron;ta &scaron;to čak i podseća na sukob. Kada ih vidite u javnosti, često ćete čuti kako komuniciraju na način koji ima za cilj da &scaron;to brže zaustavi tuđi bes.Ako je neko odrastao uz roditelje koji su mnogo vikali na njega, često kao odrasla osoba izgovara ove fraze1. &bdquo;Nemojmo praviti scenu&ldquo;Odrasli čiji su roditelji bili izuzetno strogi prema njima često će pretpostaviti da bi svaka razdražljivost ili frustracija druge osobe mogla odmah da preraste u svađu praćenu vikom. To nije iznenađujuće, jer je upravo to bila njihova stvarnost dok su bili deca.Ako nisu &bdquo;hodali kao po jajima&ldquo; i menjali svoje pona&scaron;anje kako bi udovoljili roditeljima, suočavali su se sa emocionalno bolnim posledicama. Sa tim osećajem stida koji ih prati i u odraslom dobu, često ćete ih čuti kako mole partnera ili čak sopstvenu decu da ne prave scenu, dok preterano reaguju zbog svog intenzivnog straha.2. &bdquo;Izvini, izvini&ldquo;Preterano udovoljavanje drugima i neprestano izvinjavanje uobičajeni su kod ljudi koji su odrastali uz roditelje koji su emocionalno zanemarivali decu ili su stvarali haotično okruženje. Detinjstvo su provodili &scaron;titeći emocije svojih roditelja, iako je trebalo da roditelji budu ti koji stvaraju siguran prostor u kojem deca mogu da nauče da prepoznaju i obrađuju sopstvena osećanja.Kako bi izbegli sve komplikacije koje nastaju kada neko povisi ton, naročito u javnosti, gde postoji i dodatni osećaj stida, oni iznova govore da im je žao. Čak i kada nisu krivi i nemaju zbog čega da se izvinjavaju, za&scaron;tita sebe od rasprave koja bi mogla da ih uznemiri važnija im je od uvažavanja sopstvenih unutra&scaron;njih potreba.3. &bdquo;Obećavam da nisam ljut/a&ldquo;Vikanje na decu u ranom periodu života zapravo može vremenom da promeni njihov mozak, posebno delove povezane sa obradom zvuka. Zato nekome drugom slu&scaron;anje vikanja ili povi&scaron;enog tona može biti samo iritantno, dok ono za odraslu osobu koja je odrasla u haotičnom domu predstavlja istu zastra&scaron;ujuću pretnju.Zbog toga su skloni da previ&scaron;e obja&scaron;njavaju i poku&scaron;avaju da za&scaron;tite tuđa osećanja na račun sopstvenih, najče&scaron;će tako &scaron;to obećavaju da nisu ljuti ili pitaju &scaron;ta mogu da urade kako bi popravili situaciju. Toliko su navikli da preterano reaguju zbog sopstvenog straha da im to postaje ne&scaron;to &scaron;to rade gotovo automatski.4. &bdquo;Hajde da uradimo &scaron;ta god ti želi&scaron;&ldquo;Trauma iz detinjstva nastala odrastanjem u haotičnom domu može podstaći mozak da pretnje doživljava intenzivnije, a emocije da kasnije u životu teže reguli&scaron;e. Zato nije iznenađujuće &scaron;to deca iz ovakvih porodica često imaju pote&scaron;koća sa pasivno&scaron;ću i emocionalnom disregulacijom.Radije će potpuno zanemariti sopstvene potrebe ako im to daje osećaj kontrole nad tim kako će druga osoba reagovati, jer su toliko patili živeći u strahu i anksioznosti.5. &bdquo;Ne želim da te uznemirim&ldquo;Zanemarivanje sopstvenih potreba i osećanja deluje prirodno nekome čiji su ga roditelji naučili da održava mir.Njihova osećanja bila su potisnuta u drugi plan zbog roditelja koji su zahtevali pažnju vikom i galamom, pa se sada pla&scaron;e da nekoga ne uznemire. Ne žele da budu kažnjeni zbog toga &scaron;to su se zauzeli za sebe, pa nastavljaju da &bdquo;hodaju kao po jajima&ldquo; i preispituju sopstvene granice.6. &bdquo;Nemoj da podiže&scaron; ton&ldquo;Čak i kada je u pitanju samo frustrirajuća rečenica ili neko samo malo povisi ton, osoba koja je odrastala uz glasne roditelje može biti preterano osetljiva i defanzivna. Jasno je da je preplavljena kada neko povisi ton, čak i u naizgled bezazlenim i svakodnevnim situacijama u javnosti.Kada neko povisi ton, to često predstavlja okidač. Oni se ponovo vraćaju osećaju bespomoćnosti i stida koji su im usadili njihovi roditelji, zbog čega im je te&scaron;ko da se ne povuku i odmah povuku ono &scaron;to su rekli.7. &bdquo;Možemo li samo kasnije da razgovaramo o ovome?&ldquo;Kada smirivanje situacije, tako &scaron;to će zanemariti sopstvena osećanja ili udovoljavati drugima, ne uspe, mnogi ljudi na koje su često vikali dok su bili mali pribegavaju skretanju pažnje sa problema. Poku&scaron;avaju da odlože razgovor promenom teme kako bi izbegli stid i strah koje vikanje u njima izaziva, naročito u javnosti.Glasni zvuci pokreću njihov nervni sistem u režim bežanja i odjednom čak i najbezazlenije rasprave i razgovori deluju kao ne&scaron;to od čega moraju da pobegnu. Zato će reći bilo &scaron;ta za &scaron;ta misle da bi moglo da omogući da se razgovor odloži za kasnije.8. &bdquo;U pravu si, izvini&ldquo;Umesto da kažu &scaron;ta zaista misle ili postave granicu, neki ljudi koji su navikli da budu kažnjavani zbog izražavanja sopstvenog mi&scaron;ljenja jednostavno će prihvatiti ono &scaron;to druga osoba misli. Oni poku&scaron;avaju da očuvaju mir i osiguraju da druga osoba dobije ono &scaron;to želi, sve kako bi izbegli raspravu ili svađu praćenu vikom.Čak i kada osoba sa kojom su ne bi bila ljuta zbog toga &scaron;to traže ono &scaron;to žele ili se zauzimaju za sebe, oni su psiholo&scaron;ki programirani da očekuju i da se pla&scaron;e emocionalnog izliva.9. &bdquo;Za&scaron;to mi ovo radi&scaron;?&ldquo;Na razvoj deteta može ozbiljno uticati to &scaron;to roditelji prečesto viču, slično kao i drugi oblici emocionalnog zanemarivanja. Kasnije u životu, zbog takvog odrastanja u haotičnom okruženju, mogu imati i veći rizik od emocionalne disregulacije i problema sa mentalnim zdravljem.Čak i kao odrasli, kada glasno obraćanje ili vikanje na nekoga nije manipulativno pona&scaron;anje kakvo su njihovi roditelji koristili, oni se i dalje često osećaju lično napadnuto kada neko povisi ton. To podiže ulog i često ih odmah dovodi u stanje &bdquo;bori se ili beži&ldquo;, zbog čega im je te&scaron;ko da pokažu empatiju i razumeju situaciju na zreliji način, prenosi YourTango.

Deca koju su roditelji ČESTO GRDILI, kasnije, kao odrasli, izgovaraju OVIH 9 FRAZA

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest